Investicije - Srbija

Zona, luka i naselje na Savi

Severozapadna radna zona sa 600 hektara zemljišta, međunarodna rečna luka i novo naselje za četiri hiljade stanovnika na obali Save centralne su tačke privrednog i urbanog razvoja Šapca.

Gradonačelnik Miloš Milošević i suvlasnik italijanske „Veskovini grupe“ Federiko Veskovini nedavno su saopštili da će u zoni uskoro početi gradnja fabrike za izradu auto-delova, luku „merkaju“ privrednici iz Azerbejdžana, a realizacijom projekta „Šabac – gradna Savi“ Šapčani bi konačno izašli na svoju reku, od koje su pobegli iz sada već arhaičnih razloga.

Šabačka radna zona najveća je u Srbiji. Od 600 hektara, koje je grad počeo da pribavlja još sredinom prošle dekade, polovina je kompletno komunalno opremljena sa asfaltiranim saobraćajnicama, gasom, strujom visokog napona, vodom, fekalnom i atmosferskom kanalizacijom. U zonu je uloženo oko 10 miliona evra iz gradskog budžeta i sredstava NIP-a, i ovde je već dvadesetak domaćih i stranih kompanija.

– Cena opremljenog zemljišta sa svim taksama je 68.000 evra po hektaru, što je njegova realna vrednost. Potencijalnim investitorima stoje na raspolaganju parcele od jednog do 150 hektara. Italijanska kompanija sa sedištem u Monfalkoneu kupila je sedam hektara, a ovde namerava da proizvodi mehaničke delove namenjene automobilskoj industriji. Oni imaju fabrike u Italiji, Japanu i na Tajvanu, a kao ovlašćene snabdevače izabrala ih je i „Fijat grupa“ – kaže nam gradonačelnik Milošević.

Nova investicija, u svojoj prvoj fazi, trebalo bi da donese između 140 i 170 novih radnih mesta. „Veskoviniju“ su potrebni kvalitetni radnici, zbog čega će na obuku u Italiju biti poslate dve grupe. Prva od 40 i druga od 80 radnika. Da bi ovladali procesom proizvodnje, bićeim potrebno godinu dana, a za to vreme imaće obezbeđen stan i hranu i mesečnu stipendiju od 350 evra. Jednom mesečno dolaziće u posetu svojim porodicama.

– Ekonomska kriza jeste usporila planirani tempo investicija, ali smo optimisti. Kada ulažu svoj novac, strani partneri gledaju na sve okolnosti, pa i na političku situaciju. Sajam iz Celja kupio je zemljište s namerom da se i ovde bavi svojom delatnošću, ali je paljenje ambasada u Beogradu odložilo početak već pripremljenih radova – priča naš sagovornik.

Uz najavljeni autoput, koji bi premostio kritičnih dvadesetak kilometara do saobraćajnog koridora Beograd–Zagreb, atraktivnost Šapcu treba da donese i međunarodna rečna luka. Studija opravdanosti, koju je finansirala američka organizacije USAID, pokazala je da je njena izgradnjau potpunosti ekonomski isplativa: promet kroz ovaj deo Srbije u punom zamahu iznosiće više od 1,5 miliona tona robe, a od toga bi samo luka Šabac obavljala transport od oko 700.000 tona!

– Generalnim planom grada opredeljena je lokacija (50 hektara) robnotransportnog centra sa pratećim sadržajima neophodnim za obavljanje lučkih delatnosti. Lokalna samouprava je već finansirala izgradnju akvatorija za brodove, a značajan korak učinila je i Republika Srbija izgradnjom carinarnice. Rečni prevoz je sedam puta jeftiniji od drumskog. A u Šapcu se nalaze velike izvozno orijentisane kompanije kao što su „Ju-Es stil Srbija“, „Zorka Keramika“, „Viktorija grupa“... Naravno, jedan od preduslova za funkcionisanje buduće luke jeste i čišćenje korita Save – kaže Milošević.

Za zajedničko ulaganje u šabačku luku zainteresovanost je pokazala luka u Beču. Za privatizaciju ili zajedničko ulaganje u dve luke na Dunavu – u Apatinu i Novom Sadu, kao i u luku na Savi kod Šapca, raspitivali su se i privrednici iz Azerbejdžana, a šabački gradonačelnik kaže da je potpuno otvoren za sve razgovore sa investitorima.

Za reku Savu vezan je i projekat koji predviđa da se u zoni od tridesetak hektara, između srednjovekovne tvrđave i starog železničkog mosta, izgradi naselje za 4.000 stanovnika.

– Već nekoliko decenija postoji želja građana za povratak na reku, što je konačno definisano usvajanjem plana detaljne regulacije. Rešili smo imovinske odnose s Vojskom Srbije, jer se u priobalju nalazila kasarna,srušena u bombardovanju 1999. godine. Planom je predviđena gradnja naselja sa osnovnom školom, vrtićem, toplanom, tržnim centrom, poslovnim i stambenim prostoromi delom za vile. Ulice su postavljene u skladu sa urbanističkom matricom grada, pa će deo uz Savu izgledati kao njegov prirodni nastavak – objašnjava Milošević.

Izgradnja infrastrukture planira se etapno. Grad će ulagati novac od prodaje parcela i naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Lokalna samouprava očekuje veliko interesovanje, jer će i stara deponija (Dudara), koja je u blizininaselja, ubrzo biti sanirana i pretvorena u zonu sporta i rekreacije.

Marina za turističke brodove

Projekat „Šabac –grad na Savi“ definiše i izgradnju marine za turističke brodove, sa hotelom, koji će se nalaziti u blizini silosa. Na poljani Mihajlovac, gde se održava malogospojinski vašar, biće izgrađeni otvoreni i zatvoreni bazen i novi stadion. U naselju su opredeljene i lokacije za Prirodnjački muzej i otvorenu pozornicu.