Ministar finansija Lazar Krstić kaže da neće biti izuzetaka kada je reč o oporezivanju plata većih od 60.000 i da je uveren da postoji konsenzus o ekonomskim merama.Razgovarano je sa svim sindikatima i svim ostalim faktorima socijalnog dijaloga u zemlji da bi se stvorio konsenzus za jedan ovakav budžet i ove teške mere sa kojima idemo. Krstić kaže da misli da taj konsenzus postoji i da će ljudi shvatiti da ukoliko budemo počeli da pravimo izuzetke, prosto nećemo ostvariti ono što moramo.
Neće biti izuzetaka od oporezovanja plata većih od 60.000 dinara, poručuje ministar finansija Lazar Krstić. Konsenzus postoji i ljudi će shvatiti da "ukoliko budemo počeli da pravimo izuzetke, prosto nećemo ostvariti ono što moramo", ističe Krstić. Budžet za sledeću godinu, kaže ministar Krstić, pravljen je na realnim osnovama.
Ministar finansija Lazar Krstić kaže da neće biti izuzetaka kada je reč o oporezivanju plata većih od 60.000 i da je uveren da postoji konsenzus o ekonomskim merama.
"Pritisaka ima, ali izuzetaka ne može da ima. Mi smo razgovarali sa svim sindikatima i svim ostalim faktorima socijalnog dijaloga u zemlji da bismo stvorili konsenzus za jedan ovakav budžet i ove teške mere sa kojima idemo", rekao je Krstić gostujući u Dnevniku RTS-a.
Krstić kaže da misli da taj konsenzus postoji i da će ljudi shvatiti "da ukoliko budemo počeli da pravimo izuzetke, prosto nećemo ostvariti ono što moramo".
Govoreći o penzijama, Krstić je rekao da će njihov rast ostati onakav kakav je predviđen zakonom. To znači da će penzije rasti dva puta u toku sledeće godine, 0,5 odsto u aprilu i jedan odsto u oktobru.
"U pripremi ovih mera duboko smo sagledali rashode i naposletku ćemo imati disciplinu koju smo već krenuli da zavodimo", naglasio je Krstić.
Kad je reč o raspodeli novca ministarstvima iz budžeta za sledeću godinu, Krstić je objasnio da je ove godine proces tekao nešto drugačije nego prethodnih.
"Nije bilo političkih pregovora, kako je bar meni rečeno da je to bio ranije slučaj. Budžet je sa rashodne strane, bar što se ministarstava tiče restriktivan, ali ima ministarstava koja su dobila više", rekao je Krstić.
Kao primer je naveo Ministarstvo kulture i informisanja kome je ove godine pripalo više novca. Istakao je da to nije samo zbog toga što javni servisi prelaze na finansiranje iz budžeta, već da je i sam razvoj kulture dobio više nego što je to ranije bio slučaj.
"Mi smo pokušali da sednemo sa svim ministarstvima i da se dogovorimo oko prioriteta. Čitava Vlada i svi ministri bili su vrlo predusetljivi. Nakon one sednice Vlade gde smo svi rekli kakva je zapravo situacija, svi su ušli u ovaj proces pravljenja budžeta prilično odgovorno", rekao je Krstić.
Zaokret ka zdravoj privredi
Ministar je poručio da je ovaj budžet predstavlja zaokret ka zdravijoj srpskoj privredi. Istakao je da će prihodi u budžetu biti 930 milijardi dinara.
"Najveći deo toga, oko 430 milijardi, kao i obično biće PDV, a 230 milijardi će biti od akciza", rekao je Krstić.
Istakao je da su rashodi 1.113 milijardi i da u to najvećim delom spadaju plate i transferi fondovima socijalnog osiguranja.
"To nas ostavlja na deficitu od oko 183 milijarde. To je procentualno nešto manje u odnosu na BDP, nego što je to bilo ove godine, oko 4,6 odsto na republičkpm nivou. Da nismo preduzeli mere, deficit bi bio više od šest odsto", rekao je ministar.
Poručio je da je ovaj budžet za razliku od onog koji je pravljen pre godinu dana, sastavljen na sasvim realnim osnovama.
"Suočili smo se sa situacijom i videli smo gde smo zapravo. Prihode smo projektovali realno, u liniji sa ostvarenjima koja smo imali ove godina, a koja su značajno podbacila i bila osnovni uzrok za rebalans u julu", objasnio je Krstić.
Predlog zakona o budžetu već je stigao u parlament i ušao u skupštinsku proceduru, rekao je predsednik Skupštine Nebojša Stefanović. Prema njegovim rečima, dokument će biti podeljen poslanicama tokom vikenda.