Nedostatak novca i komplikovana birokratija najviše utiču na nedovoljnu zastupljenost franšiznih brendova na prostorima RS. Iako franšizing ima sve veći uticaj na ekonomije zemalja u regionu, u Republici Srpskoj je taj koncept poslovanja tek u povoju. Za kupovinu franšize korisnicima je potreban veliki kapital, što je jedna od ključnih prepreka, kao i ogromna papirologija. U Srpskoj uzimanje franšiza još nije zaživjelo kao u regionu, gdje se sve više privrednika odlučuje za kupovinu franšiza. Franšizing je takav oblik poslovanja gdje primalac franšize preuzima sva pravila poslovanja i iskustva postojećeg brenda, odnosno davaoca franšize u oblasti poslovanja, što mu obezbjeđuje sigurniji uspjeh nego kada se pokreće potpuno novi posao.
Nedostatak novca i komplikovana birokratija najviše utiču na nedovoljnu zastupljenost franšiznih brendova na prostorima RS.
Iako franšizing ima sve veći uticaj na ekonomije zemalja u regionu, u Republici Srpskoj je taj koncept poslovanja tek u povoju.
Kako navode u nadležnim institucijama, za kupovinu franšize korisnicima je potreban veliki kapital, što je jedna od ključnih prepreka, kao i ogromna papirologija.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević potvrdio je da u Srpskoj uzimanje franšiza još nije zaživjelo kao u regionu, gdje se, kako kaže, sve više privrednika odlučuje za kupovinu franšiza.
- Franšizing je takav oblik poslovanja gdje primalac franšize preuzima sva pravila poslovanja i iskustva postojećeg brenda, odnosno davaoca franšize u oblasti poslovanja, što mu obezbjeđuje sigurniji uspjeh nego kada se pokreće potpuno novi posao - objasnio je Blagojević.
On dodaje da Privredna komora RS u idućem periodu planira osnivanje franšiznog centra kako bi se poboljšale mogućnosti za veću zastupljenost takvog koncepta poslovanja.
O franšizingu kao obliku marketinga ili distribucije u kojem davalac franšize ustupa primaocu pravo korišćenja svog imena pod određenim uslovima još se ne zna dovoljno na domaćim prostorima, što potvrđuje podatak da niti jedna institucija u BiH ne raspolaže evidencijama o broju franšiznih brendova koji posluju na domaćim prostorima.
Direktor jedinog franšiznog centra u BiH koji se nalazi u Vitezu, Gabriela Kvasina, ističe da stranih franšiznih brendova u BiH ima veoma malo te kao osnovni razlog navodi birokratiju.
- Da bi neki franšizni brend na ovim prostorima otvorio bilo kakvu poslovnicu ili firmu, potrebno je da podnese ogromnu papirologiju, zbog čega se najčešće odustaje od tog posla - smatra Kvasina.
Ona je istakla da je u oblasti tekstila franšizing u BiH najzastupljeniji, te da se u toj oblasti u 95 odsto slučajeva od korisnika traži ulaz u franšizu, odnosno da praktično primalac franšize kupi ime i posluje pod standardima matične kompanije.
Isplativost
Iako su početne investicije za kupovinu franšize izuzetno visoke, posao se u 95 odsto slučajeva isplati jer davalac franšize nudi svoje ime, koje je već poznato na tržištu, što je velika prednost.
- U skoro 95 odsto slučajeva takvi brendovi opstanu i obezbijede dobar profit primaocu franšize - objasnila je Kvasina.