Kada pomislimo na čokoladu, neretko nam prva asocijacija na ovu poslasticu bude brend “Milka”, koji je prepoznatljiv po ljubičastom omotu i kravici u istoj boji. Ova robna marka pripada korporaciji “Mondelez International”, ranije poznatijoj pod nazivom “Kraft Foods”.
Priča o nastanku “Milka” čokolade počinje 1825. godine, kada je švajcarski poslastičar Filip Sišar, osnovao fabriku konditorskih proizvoda u Nešatelu. Proizvodnja “Milke” startuje 1901. godine, a naziv čokolade dobijen je spajanjem sve nemačke reči: mleko (milch) i kakao (kakao).
Međutim, mnogu sumnjaju da naziv zapravo potiče od imena poznate operske dive, Milke Trnine, koja je bila veoma popularna u vreme nastanka ovog brenda, a čiji je veliki obožavalac bio i sam Filip Sišar.
No, bez obzira na to, najveću popularnost “Milka” čokoladama doneo je njihov ljubičasti omot, a kasnije i čuvena krava sa zvonom oko vrata na nekoj od alpskih livada. Odabir ljubičaste boje imao je za cilj da izdvoji “Milku” od ostalih čokolada u rafu. U tome su definitivno uspeli.
Inače, sama krava je na početku bila bele boje, da bi se kasnije i ona stopila sa bojom omota. Od 1972. godine, krava na omotu je dobila ime Lila, što je ujedno i nemačka reč za jorgovan i ljubičastu boju. Od tada, pa do današnjeg dana, ljubičasta krava je postala zaštitno znak brenda i glavni nosilac svih reklamnih kampanja.
Interesantno je da je nekoliko godina pre pojave “Milke”, pesnik Gelet Berges napisao je pesmu u kojoj se pominje ljubičasta krava, a citat glasi: “Ljubičastu kravu nikada nisam video, ne mislim ni da hoću, ali mogu vam reći sa sigurnošću, radije bih je video nego sam takav bio”.
Bilo da je ovo slučajnost ili da je ideja o ljubičastoj kravi zaista pozajmljena iz stihova pesme, “Milka” je zahvaljujući tome uspela da kreira svetski prepoznatljiv brend, a ljubičasti omot je od 2004. godine odlukom nemačkog vrhovnog suda zaštićen samo za proizvode sa nazivom “Milka”.
Godišnje se proizvede oko 110.000 tona različitih vrsta “Milka” čokolade, od čega najveći deo u fabrici u nemačkom gradu Lerahu.