Nekretnine - Srbija

Advokati traže ista prava kao notari

Isti zahtev imaju i posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, koji su juče pisali predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i tražili besplatan pristup bazi RGZ.

Advokati tvrde da zakoni i uredbe koje se donose favorizuju samo određenu grupu njihovih kolega, odnosno isključivo notare i izvršitelje, kojima se konstatno proširuje delokrug rada, dok se advokatima sužavaju ovlašćenja.

Kap u čaši prelila je Uredba o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista vodova iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema, od strane javnih beležnika i geodetskih organizacija. Ovaj dokument, koji je trebalo da reši spor između katastra i notara, otvorio je novi front - sa advokatima.

- Data su ovlašćenja javnim beležnicima i geodetskim organizacijama, i to tako da ukoliko se kod njih pribavlja izvod iz lista nepokretnosti cena za list iznosi 540 dinara - navodi advokat Željko Simić.

- Nama nije data mogućnost da na način propisan Uredbom izdajemo list nepokretnosti, već nam RGZ sada naplaćuje taksu za zahtev u iznosu od 320 dinara, kao i taksu za uslugu od 930 dinara za svaku nepokretnost posebno. Treba sprečiti diskriminaciju građana i advokata kroz novi sistem u kome su cene za građane daleko nepovoljnije kada preko advokata pribavljaju akte RGZ, što je nedopustivo i štetno za sistem građane i advokaturu.

Simić objašnjava da, ako advokat preko aplikacije e-šalter podnese zahtev za izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti za tri parcele biće obavezan da plati obe takse za svaku nepokretnost posebno, odnosno platiće ukupno 3.110 dinara, a kod javnog beležnika će za isti izvod iz lista nepokretnosti stranka platiti 540 dinara.

I posrednici u prometu nekretnina tvrde da bi trebalo da im država omogući da izdaju list nepokretnosti, jer će, kako tvrde od toga veliku korist imati građani i privrednici koji koriste njihove usluge, jer će se za njih smanjiti troškovi prilikom kupoprodaje i izdavanja nepokretnosti.

Prilagođavanje trendovima

List nepokretnosti je relikt zemljišne knjige koji se naplaćivao kao taksa za rad zemljišno-knjižnog suda. Danas, kada to finansira država list mora da bude besplatan, a sa druge strane nije ni potreban, jer u eri digitalnih podataka listovi i pečati izlaze iz upotrebe - navode u RGZ.

- Sva komunikacija i transakcije idu digitalnim putem, pa se ovim trendovima prilagodio i srpski katastar. Time se korupcija isključuje. Zbunjujuće stanje na tržištu nepokretnosti je zapravo posledica prilagođavanja mešetara novim kombinacijama i uslovima na tržištu, kao i otpor naporima države da se u ovoj oblasti uvede red.