Nekretnine - Srbija

Beograđanka spremna za prodaju, ali i ozbiljan remont

Razlog za to, kako je objasnio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, jesu gubici koje pravi, ali i mogućnost da to ukoliko ode u privatne ruke više ne bude tako.

„Sa tim objektom smo na gubitku, od poreza na imovinu godišnje bismo mogli da prihodujemo milion evra“, rekao je Vesić medijima.

Naš list nije uspeo od Grada da dobije podatke o tome koliki su gubici koje pravi ova zgrada, kao i koliko košta održavanje građevine na 23 sprata koja je, kada je pre punih 45 godina sagrađena, bila najviša na Balkanu. Mediji su poslednjih dana javnosti saopštili da će se više o eventualnoj prodaji znati krajem januara i da budući kupac neće moći da je ruši jer je vremenom postala jedan od nekoliko simbola glavnog grada.

Kada je sagrađena 1974. po projektu arhitekte i gradonačelnika Beograda Branka Pešića, Beograđanka je bila tehnološko čudo. I grejanje i hlađenje je regulisano automatski, roletne su reagovale na jako sunce ili kišu i sneg, tada je imala ugrađene najbolje liftove.

Međutim, od kada je napravljena ova zgrada nije renovirana, a poslednjih decenija sve je praznija, u većini lokala nema nikog, stoga i ne čudi što odavno od nje nema profita već samo gubitaka.

Agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević kaže da je Beograđanka bila fenomenalno zdanje kada je napravljena, ali da je već dugo prazna.

„Ne održava se redovno, a u prostoru gotovo da više nema nikog osim Studija B i Agencije za restituciju. Prostor zvrji prazan i sigurno da će ga prodati, pitanje je samo kome, kako i za koji novac“, napominje Kaća Lazarević za Danas.

U Beogradu, kako kaže, postoje potrebe za poslovnim prostorom, a Beograđanka ima dobru lokaciju, garažu preko puta.

„Sigurno će se naći kupac, ali ne treba zaboraviti da taj prostor treba održavati, tu ima problema odavno sa grejanjem, sa liftovima. Sve to zahteva ozbiljan remont. Zbog tih problema su zakupci i otišli“, napominje Lazarević.

Beograđanka nije jedina zgrada koju bi Grad trebalo da proda, smatra ona i napominje da ima dosta onih koje bi trebalo prodati po realnoj tržišnoj ceni, ali i da bi trebalo sačuvati one koje su značajne, kako ih privatni vlasnici ne bi menjali i narušavali izgled okoline, kao što je to bio slučaj sa zgradom Protokola na Terazijama.

Senior direktor u vodećoj svetskoj kompaniji za promet i savetovanje u sektoru nekretnina CBRE Boško Tomašević za naš list kaže da je tržište poslovnog prostora u Beogradu u još jednom ciklusu ekspanzije.

„Tokom prethodnih 12 meseci izgrađeno je nekih 60.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Shodno tome ukupna ponuda poslovnog prostora klase A i B u Beogradu iznosi oko 843.000 kvadratnih metara. Ipak, iako je broj projekata u porastu, usled velike potražnje stopa raspoloživog prostora je nastavila da opada ukazujući na rastuću potrebu za modernim prostorom“, napominje Tomašević.

Trenutna stopa raspoloživosti, kako ističe, iznosi oko tri odsto.

„Visina zakupa za prvoklasne objekte ostala je nepromenjena tokom 2019. i u rasponu je od 15,5 do 16,5 evra po kvadratnom metru mesečno“, ističe Tomašević i napominje da broj novih projekata na tržištu raste te da se očekuje da će u 2020. biti više od 90.000 kvadratnih metara.