Cene kvadrata između usijanja i hlađenja

Bez autora
Apr 23 2023

Cene nekretnina su 2022. došle do usijanja. S početkom ove godine, čini se, počelo je hlađenje. Veće cene stambenih kredita, sporija i skuplja gradnja – glavni su razlozi što je sve više onih koji razmišljaju da investiraju u stanove.

Agent za nekretnine Davorka Tasić ne očekuje značajan pad cena kvadrata iako je došlo do stagnacije. Trenutno je potražnja mala, više nema onog rasta i neće se ponoviti 2022, istakla je Tasićeva.

Cene nekretnina su prošle godine zabeležile rast od gotovo 18 posto, podaci su Zavoda za statistiku, u pojedinim delovima i mnogo veći od proseka. I mi smo imali kontinuitet rasta cele prošle godine. Međutim, nekako s novom godinom, utisak je da je rast usporio, negde možda i pauzirao.

Agent za nekretnine Davorka Tasić rekla je da je sada došlo do stagnacije da smo prošle godine imali bum što se tiče cena nekretnina, a u trećem kvartalu bilo je manje izdavanja građevinskih dozvola.

"Mi ne očekujemo značajan pad cena kvadrata, ali došlo je do stagnacije, trenutno je potražnja mala. Više nema onog rasta i neće se ponoviti 2022. godina", istakla je Tasićeva.

Posle velikog buma i konstantnog rasta, teško je prilagoditi se i spustiti naglo cene i, prema njenim rečima, do toga neće doći.

Najveći rast cena beleži se u Beogradu i Vojvodini. Imali smo situaciju i da na periferiji Beograda cena premaši 3.000 evra po kvadratu. Osim njih, tu su i Čajetina, Vrnjačka Banja i Kragujevac.

"Došlo je do poskupljenja materijala posle početka ratne krize. Trenutno se manje investira. Investitori nisu sigurni po kojoj ceni će plasirati nekretnine. Beogradske opštine su u blagom trendu mirovanja, dok je primetan nagli skok cena u Nišu", istakla je Tasićeva i dodala da sve zavisi od monetarne politike.

Tržište nekretnina je svuda u svetu i Evropi obeleženo rastom cena i nestabilnošću. Po poskupljenjima nekretnina na evropskom tržištu dramatično prednjači Estonija u kojoj je prosečna cena stanova u drugom tromesečju 2022. povećana za čak 27,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Slede Češka (23,1 odsto), Mađarska (22,8 odsto), Litvanija (22,1 odsto) i Irska (20,7 odsto). U regionu najveći rast beleži Hrvatska 17,3 posto. 

Tasićeva ističe da naša zemlje nije izolovana da smo u sistemu, na nas je uvek imala uticaj okolina, posebno američko tržište.

Napominje da se ova poskupljenja neće ponoviti i da je za investiranje uvek dobar trenutak, ali da ne može da garantuje šta će se dešavati.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik