Cene nekretnina su 2022. došle do usijanja. S početkom ove godine, čini se, počelo je hlađenje. Veće cene stambenih kredita, sporija i skuplja gradnja – glavni su razlozi što je sve više onih koji razmišljaju da investiraju u stanove.
Agent za nekretnine Davorka Tasić ne očekuje značajan pad cena kvadrata iako je došlo do stagnacije. Trenutno je potražnja mala, više nema onog rasta i neće se ponoviti 2022, istakla je Tasićeva.
Cene nekretnina su prošle godine zabeležile rast od gotovo 18 posto, podaci su Zavoda za statistiku, u pojedinim delovima i mnogo veći od proseka. I mi smo imali kontinuitet rasta cele prošle godine. Međutim, nekako s novom godinom, utisak je da je rast usporio, negde možda i pauzirao.
Agent za nekretnine Davorka Tasić rekla je da je sada došlo do stagnacije da smo prošle godine imali bum što se tiče cena nekretnina, a u trećem kvartalu bilo je manje izdavanja građevinskih dozvola.
"Mi ne očekujemo značajan pad cena kvadrata, ali došlo je do stagnacije, trenutno je potražnja mala. Više nema onog rasta i neće se ponoviti 2022. godina", istakla je Tasićeva.
Posle velikog buma i konstantnog rasta, teško je prilagoditi se i spustiti naglo cene i, prema njenim rečima, do toga neće doći.
Najveći rast cena beleži se u Beogradu i Vojvodini. Imali smo situaciju i da na periferiji Beograda cena premaši 3.000 evra po kvadratu. Osim njih, tu su i Čajetina, Vrnjačka Banja i Kragujevac.
"Došlo je do poskupljenja materijala posle početka ratne krize. Trenutno se manje investira. Investitori nisu sigurni po kojoj ceni će plasirati nekretnine. Beogradske opštine su u blagom trendu mirovanja, dok je primetan nagli skok cena u Nišu", istakla je Tasićeva i dodala da sve zavisi od monetarne politike.
Tržište nekretnina je svuda u svetu i Evropi obeleženo rastom cena i nestabilnošću. Po poskupljenjima nekretnina na evropskom tržištu dramatično prednjači Estonija u kojoj je prosečna cena stanova u drugom tromesečju 2022. povećana za čak 27,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Slede Češka (23,1 odsto), Mađarska (22,8 odsto), Litvanija (22,1 odsto) i Irska (20,7 odsto). U regionu najveći rast beleži Hrvatska 17,3 posto.
Tasićeva ističe da naša zemlje nije izolovana da smo u sistemu, na nas je uvek imala uticaj okolina, posebno američko tržište.
Napominje da se ova poskupljenja neće ponoviti i da je za investiranje uvek dobar trenutak, ali da ne može da garantuje šta će se dešavati.