Cene stanova drastično pale

Bez autora
Jun 01 2011

Do pre dve godine kvadrat novoizgrađenog stana u blizini ”Beogradske arene” dostizao je cenu i do 3.600 evra. Danas takve, luksuzne nekretnine u ovoj zoni mogu da se pazare za od 2.100 do 2.350 evra po kvadratu. Međutim, ni za ovako snižene cene novogradnje kupaca nema. Ovaj primer najbolje govori koliko je tržište nekretnina u glavnom gradu zamrlo. Iako je potreba za kvadratima velika, podstanari se ne usuđuju na podizanje stambenih kredita. A, u najtežoj poziciji svakako su investitori. Mnogi su bankrotirali, brojna zdanja su ostala nezavršena, a useljivi kvadrati prodaju se po znatno nižim cenama, čak za od 30 do 40 odsto. Pre ekonomske krize, zbog velike potražnje i skromne ponude, cene nekretnina su na pojedinim lokacijama premašivale cifru od 4.000 evra po kvadratu. U to vreme, stanogradnja je bila najunosniji biznis. Sve što se sagradilo zahvaljujući bankarskim kreditima pronalazilo je kupce. Investitori su svaki zarađeni dinar ulagali u nove projekte, a onda je sve stalo.

Cene stanova drastično paleDo pre dve godine kvadrat novoizgrađenog stana u blizini ”Beogradske arene” dostizao je cenu i do 3.600 evra.

Danas takve, luksuzne nekretnine u ovoj zoni mogu da se pazare za od 2.100 do 2.350 evra po kvadratu. Međutim, ni za ovako snižene cene novogradnje kupaca nema. Ovaj primer najbolje govori koliko je tržište nekretnina u glavnom gradu zamrlo. Iako je potreba za kvadratima velika, podstanari se ne usuđuju na podizanje stambenih kredita. A, u najtežoj poziciji svakako su investitori. Mnogi su bankrotirali, brojna zdanja su ostala nezavršena, a useljivi kvadrati prodaju se po znatno nižim cenama, čak za od 30 do 40 odsto.

Pre ekonomske krize, zbog velike potražnje i skromne ponude, cene nekretnina su na pojedinim lokacijama premašivale cifru od 4.000 evra po kvadratu. U to vreme, stanogradnja je bila najunosniji biznis. Sve što se sagradilo zahvaljujući bankarskim kreditima pronalazilo je kupce. Investitori su svaki zarađeni dinar ulagali u nove projekte, a onda je sve stalo.

- Platežna sposobnost građana svedena je gotovo na nulu - kaže Kaća Lazarević, suvlasnica agencije ”Alka”.

- Investitori, koji su počeli izgradnju velikog broja stanova, sada su u situaciji da zgrade ne mogu da završe, prinuđeni su da cenu koju su formirali pre krize spuštaju i do 50 odsto - tvrdi naša sagovornica. Ali, jedan prodati stan ne može da završi zgradu. Ni kupci više ne žele kvadrate u pretprodaji već uknjižene u zgradama koje su prošle tehnički prijem.

- Zarade investitora su pre krize bile od 30 do 50 odsto, a sada pojeftinjenjem kvadrata pokušavaju da budu bar na nuli - ističe suvlasnica ”Alke”.

- Činjenica je ipak da su investitori skupo plaćali lokacije, udžerice umesto kojih su podizali višespratnice. Visoke naknade plaćali su i za uređenje zemljišta, zapravo sama izgradnja kvadrata najmanje je opterećenje za investitora. Dešavalo se da su čekali na dozvole za izgradnju i više od dve godine, što je takođe uticalo na cenu kvadrata. Danas se teško prodaju i parcele sa građevinskim dozvolama, jer investitora nema.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik