Nekretnine - Srbija

Dobri rezultati Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove

U Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove sumirani su rezultati rada u poslednjih četrnaest meseci, otkad je stupio na snagu nov zakon u ovoj oblasti.

Sekretarijat je posle četrdeset godina, koliko postoji, prvi put u prostorijama koje čine celinu na tri sprata, a u rad su uvedeni i novi trendovi, te zaposleni imaju bolju i lakšu međusobnu komunikaciju, kao i komunikaciju s građanima.

Sekretarijat ostvaruje dobre rezultate, a u prilog tome govori da je za četrnaest meseci izdato 800 lokacijskih dozvola za objekte veće od 800 kvadratnih metara, što spada u nadležnost grada, kao i više od 700 građevinskih dozvola. Zahvaljujući tome danas u Beogradu, ako se uključe i dozvole za objekte do 800 metara kvadratnih koje izdaju opštine, ima više od milion kvadrata moguće gradnje, na šta treba dodati i projekat ministarstva na lokaciji kasarne “4. juli” sa pola miliona kvadrata. Kada se preračuna u novac, to je iznos od bezmalo 2,5 milijardi evra, tako da u narednom periodu treba raditi na pospešivanju tržišta i iznalaženju kupaca za sve ono što se gradi u glavnom gradu. Koliki je pomak učinjen, govori i podatak da je 2008. godine u Beogradu izdato svega 400 građevinskih dozvola, a sada je evidentan duplo veći broj zahvaljujući radu, angažmanu i zakonu.

Postoji potpuna saglasnost između ministarstva i grada, te se odaje priznanje ovom sekretarijatu za sve što je učinio za unapređivanje oblasti građevine i urbanizma. Činjenica je da je protekle godine između 20 i 40 hiljada građevinskih radnika ostalo bez posla, ali to nije posledica sporih procedura i birokratije niti lošeg zakona, već izuzetno teške ekonomske situacije i pada investicija u ovoj oblasti. Zato je država na prvom mestu nastojala da bude vrlo fleksibilna u sprovođenju zakona, a početkom januara očekuju nas i izmene i dopune ovog zakona.

Najveći problemi koji zahtevaju rešavanje jesu svojinski odnosi nad građevinskim zemljištem i donošenje planskih i regulacionih akata, a kada se to uradi, izdavanje lokacija i dozvola biće znatno brže.

Od velikog značaja je i projekat pomoći građevinskoj industriji u okviru kojeg će se četiri milijarde dinara investirati u izgradnju i infrastrukturu Beograda. Među važnim projektima, u čije će finansiranje sa pola sredstava učestvovati i grad, jesu Mirijevski bulevar, kanalizacioni sistemi u brojnim delovima grada i završetak radova na mostu u Obrenovcu. Ovaj projekat, ali i mnogi drugi doprineće da sledeće godine građevina bude sektor koji će privredu čitave zemlje povući napred.