Rast cena stanova u Evropskoj uniji i u evrozoni usporio je u trećem kvartalu 2022. godine, dok je u Srbiji nastavljen oštar rast koji je trajao cele godine i kojeg karakterišu dvocifrene godišnje stope rasta.
Da ipak počinje hlađenje tržišta nekretnina i kod nas nagoveštava pad broja prodatih stanova i manji broj bankarskih pozjamica uzetih za kupovinu krova nad glavom.
Prema podacima Republičkog geodetoskog zavoda godišnja stopa rasta cena stanova posmatrano za celu Srbiju dostiže 13 odsto trećem tromesečju 2022, dok je tokom 2019. i 2020. godišnji rast cena bio oko osam odsto. Cene stanova su u trećem u odnosu na drugo tromesečje 2022. porasle za 3,2 odsto odsto. Poređenja radi, u EU na godišnjem nivou cene stanova porasle su za 7,4 odsto u trećem kvartalu, nakon rasta od 9,8 procenata u drugom, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU.
Po rastu cena u poslednje tri godine u Srbiji prednjače regioni Vojvodina i grad Beograd, Međutim, u trećem kvartalu kao i u prethodnih nekoliko tromesečja, najdinamičniji rast cena je u regionu južne i istočne Srbije gde godišnja stopa rasta u trećem kvartalu dostiže 15,94 odsto. Ova dinamika je povezana i s relativno nižim nivoom cena nepokretnosti u regionu južne i istočne Srbije u poređenju s gradom Beogradom i Vojvodinom.
Međutim, broj prodatih stanova u trećem tromesečju 2022. u Srbiji je manji za 5,6 odsto u odnosu na isti period 2021. što ukazuje na „smirivanje“ tržišta, s obzirom na to da je uporedivi pokazatelj u prethodnih osam tromesečja odražavao rast broja kupoprodaja. S obzirom na to da cene i dalje snažno rastu u trećem kvartalu, ukupna vrednost tržišta merena sumom ostvarenih kupoprodaja stanova i dalje je u porastu i to za 12 odsto u poređenju sa trećim tromesečjem 2021.
„Ovo predstavlja osetno usporavanje rasta tržišta s obzirom na to da je ukupna vrednost kupoprodaja stanova u prethodnom tromesečju bila veća za čak 26,1 odsto u poređenju s istim periodom lane. Ovakvom trendu doprinosi pad broja kupovina stanova finansiranih bankarskim kreditima i to već treće tromesečje zaredom. U trećem tromesečju pad iznosi 31 odsto, u drugom 25,4 odsto, a u prvom 25,7 odsto“navedeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, ocenjuje da svi podaci ukazuju da se tržište nekretnina u Srbiji polako smiruje i da građevinska aktivnost usporava. On podseća da iz meseca u mesec opada broj izdatih građevinskih dozvola, što znači da se manje gradi, ali očigledno se manje i kupuje. Prema njegovim informacijama prošle godine je odboreno oko 20 odsto manje stambenih kredita nego 2021, a ove godine se očekuje da pad stambenih kredita bude veći za desetak odsto.
Kada je reč o tržitima EU i evrozone poređenje trećeg sa drugim kvartalom pokazuje rast cena stanova za 0,9 procenata u EU i za jedan odsto u evrozoni. Sve članice za koje su dostupni podaci Evrostatu, imale su godišnji rast cena stanova u trećem tromesečju, izuzev Danske, gde su one pale za 2,4 odsto. Cene nekretnina najviše su porasle u Estoniji, za 24,2 procenta, Mađarskoj 21 odsto i Litvanija sa rastom cena od 19,3 procenta.
Ako se posmatra rast cena stanova u odnosu na drugi kvartal najveći rast bio je na Kipru od 5,8 odsto,Bugarskoj 4,1 procenta i Austrija sa četiri odsto.
U trećem kvartalu cene stanova su ipak pale u Švedskoj za 3,1 odsto, Finskoj za 1,3 procenta, Rumuniji za 1,2 odsto, Italiji za jedan odsto i Nemačkoj 0,4 procenta.