Nekretnine - Srbija

Gde su najskuplji stanovi u Evropi?

Studija je ustanovila i da je Minhen u međuvremenu za kupce nekretnina postao drugi po skupoći grad u Evropi, odmah iza Pariza.

Prema nalazima Deloita, "može se reći da je izgradnja novih nekretnina u Nemačkoj i dalje ispod evropskog proseka".

Za izradu sektorske studije, koja je objavljena u petak, stručnjaci su uporedili podatke iz 68 gradova u 23 evropske zemlje. Šef odeljenja Deloita za nekretnine u Nemačkoj Mihael Miler potvrdio je da su u celoj Evropi porasle cene izgradnje.

Poremećeni lanci snabdevanja i oskudica u materijalu povećavaju rizike u planiranju i realizaciji građevinskih projekata.

Cene izgradnje teraju nagore i nedostatak radne snage i sveopšta inflacija. Međutim, rast kamatne stope može da uspori potražnju i rast cena, ocenio je Miler.

U Minhenu su kupci za stan u novogradnji, prema navodima Deloita, prošle godine morali da plate u proseku 10.500 evra po kvadratu. Samo je Pariz, sa 13.462 evra bio skuplji.

Jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt sa 8.400 evra. U Amsterdamu je kvadratni metar bio 7.600, a u Kopenhagenu 7.300 evra. U Hamburgu su kupci prema studiji Deloita plaćali 6.900 evra, u Berlinu 6.500 za kvadrat stambenog prostora.

Povoljno je, sa druge strane, bilo u bugarskim crnomorskim gradovima Varna i Burgas, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 evra po kvadratu.

Kada je reč o mesečnoj kiriji, Pariz je takođe bio najskuplji sa 29,19 evra po kvadratnom metru, a slede Oslo, London i Amsterdam. Minhen je na desetom mestu, sa 18,90 evra. Za Frankfurt je Deloit utvrdio da kirija iznosi u proseku 15,90 evra po kvadratu, u Berlinu je 14,30, a u Hamburgu 13,60.

Po broju stanova, Nemačka je sa 43,1 milionom, ili oko 51.800 stanova na 100.000 stanovnika u gornjoj trećini. Deloit, međutim, smatra da postoji potencijal kada je reč o novogradnji, jer su prošle godine izgrađena svega 372 stana na 100.000 stanovnika, a započeta je gradnja 299.

U mnogim zemljama na tržištu stanova osetio se prijem izbeglica iz Ukrajine, a najviše u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

"U drugom kvartalu 2022. smanjila se ponuda stanova za iznajmljivanje, jer su mnogi iskorišćeni za smeštaj ukrajinskih izbegličkih porodica", navodi se u studiji Deloita.