To što se građevinska industrija guši u dugovima, znači da glavu u vodi drže i mnogi stolari, parketari, električari, vodoinstalateri. Veštačko disanje treba i arhitektama, molerima i IT stručnjacima jer građevinarstvo za sobom vuče 40 odsto privrede koja zapošljava oko pola miliona ljudi. Osim izvođača glavnih radova, vlasnik zgrade od pet hiljada kvadrata mora da angažuje još 40 do 50 uslužnih firmi. Sektor poljoprivrede, turizam i ugostiteljstvo jedine su grane koje ne trpe udar krize u građevinarstvu. Proizvodnja pune cigle za prvih sedam meseci ove godine pala je više od 92 odsto. Proizvodnja fasadne cigle manja je za trećinu, a krovnog valovitog crepa i cementa za više od po 12 odsto. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je pad gradnje drastično oborio i tražnju u drvnoj industriji. Ovogodišnja proizvodnja parketa nije ni upola one iz 2008. godine, dok je proizvodnja stolarije pala 65 odsto. Kriza nije zaobišla ni sektor hemije, pa je samo u ovoj godini proizvodnja sanitarija pala za 40 odsto.
To što se građevinska industrija guši u dugovima, znači da glavu u vodi drže i mnogi stolari, parketari, električari, vodoinstalateri...
Veštačko disanje treba i arhitektama, molerima i IT stručnjacima jer građevinarstvo za sobom vuče 40 odsto privrede koja zapošljava oko pola miliona ljudi.
Osim izvođača glavnih radova, vlasnik zgrade od pet hiljada kvadrata mora da angažuje još 40 do 50 uslužnih firmi. Sektor poljoprivrede, turizam i ugostiteljstvo jedine su grane koje ne trpe udar krize u građevinarstvu.
Proizvodnja pune cigle za prvih sedam meseci ove godine pala je više od 92 odsto. Proizvodnja fasadne cigle manja je za trećinu, a krovnog valovitog crepa i cementa za više od po 12 odsto. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je pad gradnje drastično oborio i tražnju u drvnoj industriji. Ovogodišnja proizvodnja parketa nije ni upola one iz 2008. godine, dok je proizvodnja stolarije pala 65 odsto. Kriza nije zaobišla ni sektor hemije, pa je samo u ovoj godini proizvodnja sanitarija pala za 40 odsto.
Ukupna proizvodnja prozora i PVC profila u „Vujić Valjevu“ na prošlogodišnjem je nivou, a tada je pala 40 odsto u odnosu na ranije godine.
„Po grupama klijenata najveći pad imamo kod novogradnje. Na drugom mestu su budžetski korisnici, odnosno država koja je zamenu prozora na bolnicama, školama i obdaništima skoro svela na nulu. Tražnja se nije menjala jedino kod individualnih nabavki za kuće i stanove“, kaže za „Novac“ Radoslav Nenadović, direktor prodaje u kompaniji „Vujić Valjevo“.
Od janura do marta završena je gradnja manje od hiljadu stanova. Ovim tempom do kraja godine novoizgrađenih stanova bilo bi oko 4.000, što je daleko ispod ranijeg nivoa. Više se gradilo čak i prošle godine, kada je Srbija dobila 9.000 novih jedinica. Dve godine ranije, dakle pre krize sagrađeno je 17.000 stanova.
Danas sve manje posla imaju i projektanti. U „Ateljeu Eva Vaništa Lazarević“ kažu da je prošlo vreme kada su se zbog nedostatka posla umesto projektovanjem bavili enterijerom, ali da se kriza i dalje naveliko oseti.
„Veliki broj biroa za projektovanje je zatvoren. Mlade arhitekte danas završe fakultet i nemaju gde da se zaposle“, kažu za „Novac“ u ovoj projektantskoj firmi.
Pre mesec dana u Nacionalnoj službi za zapošljavanje posao je tražilo 885 diplomiranih inženjera arhitekture. Godinu dana ranije na evidenciji ih je bilo 611, a u 2008. godini 335.
U „ABM timu“ naveliko pada i prodaja materijala za vodovod, kanalizaciju i sanitarija. „U odnosu na 2008, imamo pad od 30 do 40 odsto. Kupaca i dalje ima, ali je naplata katastrofalna. Dugove vučemo još iz 2007. godine, pa smo morali da stopiramo veleprodaju“, kaže za „Novac“ Andreja Petrović, direktorka „ABM tima“.
Sa druge strane, kriza nije uticala i na cene građevinskog materijala. I roba i usluge parketara, stolara i vodoinstalatera danas u evrima koštaju isto. Slabljenje dinara matematički jeste povećalo troškove, ali ne i realno jer vlasnici stanova svoje kvadrate prodaju u stranoj valuti.
„Cenovnike je menjala samo država. Gradsko građevinsko zemljište za zgradu na Zvezdari iznad Novog groblja pre krize plaćali smo 150 evra po kvadratu, a danas 220 evra“, kaže za „Novac“ vlasnik zgrade iz pomenutog primera i dodaje da zbog toga i nema prostora za jeftiniji kvadrat.
Ministarstvo prostornog planiranja pokrenulo je najveće gradilište u Srbiji i počelo gradnju naselja na mestu kasarne „4. juli“ na Voždovcu. Ovaj posao, prema najavama, treba da oživi građevinarstvo i uposli kompletnu domaću operativu. Gradnja jeftinih kvadrata najavljena je širom Srbije. Međutim, za taj posao, prema procenama, zbog nelikvidnosti trenutno ne može da konkuriše čak 70 odsto domaćih firmi. Mnoge zemlje su uvele protekcionističke mere koje štite domaću privredu. Regulisale su i nastup stranih preduzeća, a kod nas je to još uvek prilično neregulisano.
Nenadović iz „Vujić Valjeva“ rešenje vidi u pravljenju klime kojom bi država stvorila prostor za upošljavanje građevinske industrije.
„Dosad je postojala samo demagoška volja. Potrebni su subvencionisani krediti za kupovinu stanova, ali oni čije zahteve građani i mogu da ispune. Ovakve kredite imamo, ali 90 odsto interesenata nisu interesantni bankama kao klijenti. Zahtevi treba da budu manje rigorozni. Da li će država biti garant u slučaju nemogućnosti naplate, ne bi bilo loše razmotriti“, kaže Nenadović.
Sindikat građevinskih radnika Srbije rešenje vidi u novim investicijama i upošljavanju domaće operative. Problem je, međutim, to što trenutno oko 60 odsto investicija u građevinarstvu dolazi od države. A prema procenama Privredne komore Srbije, upravo država duguje oko sto miliona evra na ime izvedenih radova prema najvećim građevinskim kompanijama u zemlji.