Oni koji kritikuju novi zakon o pomoći građevini treba prvo da ga pročitaju. Mesta za korupciju nema, sve firme su ravnopravne, bilo da su sa stranim ili domaćim kapitalom, kaže za "Blic" Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja i zaštite životne sredine, i otkriva da će gradilište "4. juli" u Beogradu biti otvoreno 30. avgusta. Zakon o pomoći građevini usvojen je u julu i ima za cilj pokretanje građevinskog sektora u Srbiji koji je u vrlo teškoj situaciji. Zakon predviđa da se građevinske firme registruju na sajt ministarstva, a nakon toga, investitor, odnosno lokalna samouprava, skraćenim postupkom bira firme koje mogu da izvode radove. Kritičari zakona o pomoći građevini ističu da je Vlada dala sebi za pravo da odlučuje kojim preduzećima će dati posao? Većina tih koji kritikuju nije ni pročitala zakon, niti dve uredbe koje smo doneli. Zakon o pomoći građevini ne krši Zakon o javnim nabavkama, obuhvata sve aspekte, od izbora ponuđača, transparentnosti postupka, mogućnosti žalbe pred komisijom i sudskom zaštitom. Ovim zakonom je samo predviđen najbrži mogući postupak javne nabavke da bi se pomoglo građevini...
Oni koji kritikuju novi zakon o pomoći građevini treba prvo da ga pročitaju. Mesta za korupciju nema, sve firme su ravnopravne, bilo da su sa stranim ili domaćim kapitalom, kaže za "Blic" Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja i zaštite životne sredine, i otkriva da će gradilište "4. juli" u Beogradu biti otvoreno 30. avgusta.
Zakon o pomoći građevini usvojen je u julu i ima za cilj pokretanje građevinskog sektora u Srbiji koji je u vrlo teškoj situaciji. Zakon predviđa da se građevinske firme registruju na sajt ministarstva, a nakon toga, investitor, odnosno lokalna samouprava, skraćenim postupkom bira firme koje mogu da izvode radove.
Kritičari zakona o pomoći građevini ističu da je Vlada dala sebi za pravo da odlučuje kojim preduzećima će dati posao?
- Većina tih koji kritikuju nije ni pročitala zakon, niti dve uredbe koje smo doneli. Zakon o pomoći građevini ne krši Zakon o javnim nabavkama, obuhvata sve aspekte, od izbora ponuđača, transparentnosti postupka, mogućnosti žalbe pred komisijom i sudskom zaštitom. Ovim zakonom je samo predviđen najbrži mogući postupak javne nabavke da bi se pomoglo građevini.
Da li 85 odsto građevinskih preduzeća koja su nelikvidna neće moći da učestvuju na tenderima, pa će poslove opet dobijati samo određena preduzeća?
- Mi smo to predvideli, pa smo uredbom propisali da i one firme koje su imale blokiran račun u poslednje tri godine i one koje su negativno poslovale mogu da učestvuju u postupcima javnih nabavki. Neće svaka moći da radi kao glavni izvođač, ali kao podizvođač sigurno.
Kako će investitor odlučivati koje firme će da pozove za posao?
- Uredba propisuje da je investitor dužan da na direktno pogađanje pozove najmanje tri firme sa teritorije lokalne samouprave i najmanje još sedam firmi sa teritorije cele Srbije. Investitor, odnosno u ovom slučaju lokalna samouprava, sprovodi postupak javne nabavke, bira ponuđača, potpisuje ugovor, a na kraju Vlada kao supervizor proverava da li je projekat plaćen više nego što je realna tržišna cena.
Reklo bi se da to otvara vrata korupciji?
- Ako neko gradi stadion u Kragujevcu, recimo, dužan je da pozove tri firme iz Kragujevca i još sedam iz Srbije, da izabere najpovoljniju ponudu, učesnici na tenderu imaju pravo na komisiju za zaštitu prava ponuđača, a na kraju i sudsku zaštitu, a međuresorna grupa na nivou Vlade proverava zaključen posao. Ako neko kaže da to nije dovoljno transparentan postupak, ja bih voleo da mi taj kaže šta jeste i objasni kako inače izgledaju javne nabavke.
Šta se dešava ukoliko svih deset firmi ne ispunjava uslove tendera? Da li onda investitor može da pozove jednu ili dve firme i tako favorizuje određene ponuđače?
- Ukoliko ne postoji deset firmi koje ispunjavaju uslove, investitor mora da pozove sve firme koje ispunjavaju uslove. Međutim, mi smo definisali tehničko-tehnološke uslove tako da je nemoguće da na teritoriji Srbije ne postoji deset firmi koje ispunjavaju uslove za poziv.
Pošto zakon ima za cilj da pomogne domaćim firmama, da li su time stranci defavorizovani, da li zakon krši CEFTA sporazum?
- To apsolutno nije tačno. Svaka firma koja je registrovana u Srbiji, koja plaća porez i ovde zapošljava radnike, a registrovala se na sajtu ministarstva, može da učestvuje u projektima. Mi ne pravimo pitanje da li se ta firma zove "Štrabag", "Alpina", "Ratko Mitrović", niti da li je sa stranim ili domaćim kapitalom.
Građevinska preduzeća ističu da su nelikvidna jer im država duguje za ranije poslove?
- U svakodnevnoj sam komunikaciji sa građevinskim firmama. U vreme kad nema privatnih investicija i tražnje bitno je da smo našli građevinarima posao. Formirali smo tim ljudi iz Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija koji traže rešenje za dugove države prema građevinarima.
Da li je ova građevinska sezona izgubljena?
- Kad 30. avgusta otvorimo gradilište "4. juli" i krenemo sa izgradnjom 130 stambenih zgrada na Voždovcu, biće posla i tada će svi pričati na drugačiji način. Stanove je rezervisalo već dve hiljade ljudi i to dovoljno govori o ozbiljnosti ovog projekta. Takođe, već za mesec dana krenuće realizacija projekata koje pokreću lokalne samouprave zajedno sa Vladom, ali to je samo 10 odsto projekta.