Nekretnine - Srbija

Hoće li srpske firme iz SFRJ ostvariti pravo na imovinu?

Više od 40 privrednih subjekata iz Srbije skoro tri decenije ne koristi nepokretnosti u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji zbog nepotpune primene Bečkog sporazuma o sukcesiji, koji su 2004. godine ratifikovale sve zemlje bivše SFR Jugoslavije.

Sa ciljem da doprinese doslednoj primeni tog sporazuma i rešavanju spornih imovinsko-pravnih pitanja, u Beogradu će 7. i 8.februara biti održana Međunarodna konferencija, na kojoj će učestvovati više od 100 advokata, sudija, profesora prava, diplomata iz Srbije i ostalih republika bivše SFRJ.

 Konferenciju organizuju Udruženje pravnika Srbije, Institut za uporedno pravo, Udruženje pravnih lica ''Oduzeta imovina'' i konsultantska kuća Nova konsalting čiji direktor Dušan Pavlović kaže za Tanjug da će glavna tema skupa biti primena ''Aneksa G'' Bečkog sporazuma koji propisuje vraćanje prava na nepokretnu i pokretnu imovinu, koju su građani ili pravna lica iz SFRJ imali na dan 31.decembra 1990. godine.

Tim članom propisano je da države sukcesori moraju "priznati, zaštititi i vratiti pokretnu i nepokretnu imovinu u prvobitno stanje u skladu sa standardima i normama međunarodnog prava".

Pavlović kaže da se posle skoro 16 godina taj sporazum, čije su obaveze jasne, ne primenjuje u potpunosti, iako, kako ističe, predstavlja dobru platformu za rešavanje spornih pitanja.

Upitan o razlozima neprimenjivanja, kaže da je to ''kompleksno pitanje'' i da je zato važno pozvati predstavnike svih država potpisnica i nadležnih institucija da do kraja podrže realizaciju sporazuma. Stav Hrvatske, na primer, je da se imovina može vraćati samo na osnovu ugovora dve države o imovinsko-pravnim odnosima, ali ih još nije potpisala sa Srbijom i BiH.

Pavlović pojašnjava da u slučaju sklapanja takvih ugovora dve države predlažu određena rešenja i ističe da pravne norme već postoje, ali da nedostaje dobra volja da se dođe do rešenja. Kako kaže, veliko interesovanje za učešće na skupu pokazali su pravni stručnjaci iz Srbije i ostalih zemljama u okruženju, ali najveće zanimanje pokazuju privredni subjekti.

"Javljaju se i vlasnici privatne imovine koji očekuju da će se naći rešenje za problem koji dugo imaju. Inače, udruženje 'Oduzeta imovina' broji više od 40 pravnih lica, odnosno giganata nekadašnje jugoslovenske ekonomije čija imovine je predmet sukcesije", navodi Pavlović.

Ističe da se vrednost imovine srpskih firmi u bivšim jugoslovenskim republikama procenjuje na oko dve milijarde evra i da taj iznos raste iz dana u dan, te da je uglavnom reč o imovini u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji.

''Cilj skupa je da privučemo pažnju predstavnika državnih organa u svim bivšim republikama kako bi se došlo do konkretnih rešenja'', kaže Pavlović. Učesnici skupa analiziraće pravne metode i mehanizme i postojeću sudsku praksu u svim državama, ali i praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je razmatrao takve predmete.