Nekretnine - Srbija

Između 20 i 30 zahteva na listi čekanja za državne vile

"Svi smo mislili da će se epidemija korone odraziti na naše poslovanje", rekao je Krivokapić za Večernje novosti i naveo da su se svi iznenadili kada su shvatili da su kraj prošle godine dočekali sa 15 puta većom dobiti nego što su predvideli izmenjenim planom poslovanja.

Krikvokapić dodaje da je sve izdato osim četiri mala lokala - tri u tržnom centru "Staklenac", u Makedonskoj, i jedan u Sremskoj.

"Statistika preduzeća pokazuje da su 31. decembar dočekali sa 96,61 odsto izdatih nepokretnosti, a ovaj mart sa neverovatnih 98,57 odsto. Međutim, daleko je bitniji procenat naplate potraživanja, koji nekada nije prelazio ni trećinu. U decembru je bio 88,27, a u martu, kada je tradicionalno slaba naplata - 85,7 odsto", rekao je on.

Krivokapić kaže da su Diposove nekretnine mahom iznajmljivala domaća preduzeća, što, kako ocenjuje daje nadu da ekonomija nije sasvim slomljena pandemijom.

Drugu polovinu uglavnom zakupljuju stranci - najviše Amerikanci. Međutim, od njih je prihod veći jer uzimaju kuće veće kvadrature, pa samim tim i skuplje.

"Svi stanovi i kuće kojima gazdujemo u ovom momentu su izdati. Najveća vila ima oko 1.800 kvadrata i mesečni zakup za nju je 12.000 evra. Nismo imali nijedan otkaz zakupa. Naprotiv, bilo je mnogo novih zahteva", rekao je Krivokapić za Večernje novosti.

Krivokapić kaže da se sva zdanja izdaju preko sajta, da je Dipos u obavezi prvo da ponudi slobodne nekretnine diplomatskoj i međunarodnoj poslovnoj zajednici, pa ako pretekne - domaćim zakupcima. Broj ovih drugih, međutim, stalno raste.

Inače, Dipos ove godine obeležava 60 godina od osnivanja Diplomatske kolonije. Kvadrat u Diplomatskoj koloniji u kojoj ima 26 kuća, košta 10-12 evra, a "Dipos" nudi i hitnu tehničku službu u slučaju kvara.

U tom preduzeću veruju da im je upravo to pomoglo da prežive konkurenciju među 1.100 registrovanih agencija u Srbiji za izdavanje nekretnina, plus mnoštvo fizičkih lica koja se time bave.

"Dipos" upravlja i sa nekoliko pravih arhitektonskih bisera. Jedan od njih je Škarkova vila, u Deligradskoj 14. Bio je to dom inženjera Riharda Škarke, direktora filijale Praške kreditne banke u Beogradu. Projektovao ju je čuveni arhitekta Dragiša Brašovan. Te 1927. godine dobila je nagradu za jednu od najlepših fasada u Beogradu.