Nekretnine - Srbija

Katastar gotov za godinu dana

Izrada jedinstvenog katastra nepokretnosti Srbije počela je još pre dve decenije.

Problem besparice za taj veliki projekat rešen je 2004. godine kada je Svetska banka za taj posao odobrila 30 miliona dolara zajma Vladi Srbije. Iz Republičkog geodetskog zavoda najavljuju da će katastar do kraja iduće godine biti završen. To će doneti sigurnost vlasništva i uređenje tržišta nekretnina, što je jedan od preduslova našeg ulaska u Evropsku uniju. Ostalo je da se katastarski obradi svega 12 odsto teritorije Srbije. Međutim, procenti ne znače mnogo jer obim posla zavisi od toga koliko se od katastra razlikuje ono što piše u zemljišnim knjigama.

To što raniji zakoni nisu primoravali građane da prijavljuju promene vlasništva lakše se rešava od situacija kada su i čitavi soliteri useljavani bez upotrebnih dozvola.

- Nemamo za to kvalitetnu dokumentaciju i onda bukvalno krećemo od početka u arhivu nekog grada, opštine, u Arhivu Srbije tražimo potrebnu dokumentaciju, da bi imali validan podatak da upišemo nečije pravo na nepokretnost - kaže Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda.

Baza podataka u Geodetskom zavodu Srbija je izdeljena na 4.500 katastarskih opština. Sticajem okolnosti, među poslednjima će u jedinstven katastar biti upisano područje Palilule, Zvezdare, Višnjice i Mirijeva.

U Geodetskom zavodu priznaju da od osnivanja nisu imali više posla i da bi valjalo da ih priča o racionalizaciji zaposlenih mimoiđe. Zapošljavaju oko 2.600 ljudi, a po svetskim standardima moglo bi da ih bude i za trećinu više.

- Republički geodetski zavod je dobio nadležnost registracije i premera državnih granica, da vodi računa o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, da se bavi procenom vrednosti nepokretnosti, a u obavezi je da do 2011. godine Srbija ima novi koordinatni sistem u skladu sa drugim zemljama EU - istakao je direktor Republičkog geodetskog zavoda Nenad Tesla.

Takvoj republičkoj instituciji nedostajali bi kartografski podaci i zbog toga se „Geokarta” vratila u okrilje Geodetskog zavoda, gde je pre osam decenija i nastala. Imaju obećanja nadležnih da će im oprema za modernu kartografiju uskoro.

- Kada budemo imali sve u elektronskom obliku, trudićemo se i da topografski deo zaokružimo, da naša Srbija bude jedna moderna zemlja koja će da se približi evropskim normativima, od oblasti poljoprivrede, navigacije, transporta, pa sve do potrebe zaštite životne sredine - izjavio je Leon Dražić iz sektora kartografije RGZ.

Baza podataka Geodetskog zavoda ubuduće bi trebalo da bude polazna tačka za odluke o strateškoj gradnji, poput koridora 10, kineskog mosta, obilaznice.

Sakupljeni i na jednom mestu, podaci o premeru površine i vlasničkoj strukturi su ono što najviše zanima i buduće investitore.