Nekretnine - Srbija

Kirije rasteruju trgovce iz centra Beograda

Velikim poskupljenjem iznajmljenih lokala opštinari kao da su odlučili da iz centra Beograda oteraju gotovo sve trgovce. Od Nove godine najavili su trostruko povećanje kirije za poslovni prostor na potezu od Kalemegdana do bivšeg restorana „London”, tako da će verovatno u ekskluzivnoj zoni, kako se odnedavno i zvanično zove ovaj deo najužeg jezgra grada – građani gledati u puste izloge.

Odlukom opštine Stari grad, renta u Knez Mihailovoj ulici, na Terazijama, Trgu Republike, na Obilićevom i Zelenom vencu, Trgu Nikole Pašića i u Ulici kralja Milana (samo do raskrsnice sa Kneza Miloša) u proseku je sa  900 dinara porasla na oko 3.000 dinara po metru kvadratnom.

„Eurosalonu” je, na primer, stiglo obaveštenje, da od 1. januara kirija za najam 800 kvadrata prodajnog prostora na Andrićevom vencu 2, umesto dosadašnjih 8.000 iznosi oko 24.000 evra mesečno. Jedna prodavnica obuće u Knez Mihailovoj ulici za mesečnu kiriju će ubuduće izdvajati 90.000 evra.

Branislav Stojaković, vlasnik „Eurosalona”, kaže da se pod takvim uslovima poslovanje neće isplatiti. Većina zakupaca će, kako procenjuje, staviti ključ u bravu i ostaviti centar grada sablasno pust.

– Do sada su kirija i plate odnosile 12 do 16 odsto prihoda. U novim okolnostima ove dve stavke su porasle na 40 odsto i samim tim poslovanje učinile neisplativim. Ostaju nam dve mogućnosti: da promenimo adresu ili da pokrenemo sudski spor sa Poslovnim prostorom Stari grad – naglašava Stojaković.

Ovakav potez rentijera za Dragoljuba Rajića, iz Unije poslodavaca, bio je očekivan, jer je to jedini način da opštine popune kase. Zakupcima su podigli kirije, a vlasnicima prodavnica porez na imovinu za oko 44 odsto.

– Kirija jeste bila niska. Mnogo je isplativije bilo zakupljivati lokal u centru grada, nego ga posedovati. Jer vlasnici imaju dodatni trošak, porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Da se razumemo, poslovanje u centru grada jeste vrsta luksuza. Niko ne očekuje da najam u ekskluzivnoj zoni bude jeftin. Možda bi povećanje od 50 odsto bilo prihvatljivo, ali 300 procenata je, ipak, neprimereno – smatra Rajić.

On smatra da će u centru Beograda ostati samo banke, jer one jedino trenutno profitabilno posluju i mogu da plaćaju toliki zakup.
– Ispravno bi bilo da se opštine pri donošenju ovakvih odluka rukovode realnim prometom i prihodima firmi. I da se sa njima konsultuju. Nije u redu u novembru saopštiti da kirija od januara trostruko poskupljuje – kaže Rajić.
Međutim, i ovakvo uvećanja zakupa državnih lokala još uvek je ispod tržišne cene. Recimo, prodavnica odeće na Terazijama za iznajmljivanje 300 kvadrata privatnom vlasniku plaća 27.000 evra ili oko 90 evra po metru kvadratnom.

Nebojša Nešovanović, konsultant za investicije engleske kuće „King srdž”, kaže da je kriza oborila cene i one se na tržištu trenutno kreću od 30 do 100 evra po metru kvadratnom za prodavnice u najužem centru Beograda. Što je veliki pad, ako se uzme u obzir da su lokali pre dve godine u Knez Mihailovoj ulici izdavani za 260 evra po kvadratnom metru.

Nešovanović priznaje da jeste neobična opštinska politika povećanja cena zakupa, kada one na tržištu padaju i kada se sve više lokala u centru prazni.

– Cene su, ipak, prihvatljivije od tržišnih i prodavnice koje dobro posluju, prvenstveno one što prodaju garderobu, sigurno neće menjati adresu. Prodavcima nameštaja nisu isplative, ali takvim salonima u krajnjem slučaju i nije mesto u centru. Međutim, mnogo gore je što će zbog ovakve opštinske odluke biblioteke, galerije, knjižare i svi sadržaji koji čine kulturnu ponudu morati da napuste centar. Oni neće moći da plaćaju tako visoke kirije. I o tome je trebalo voditi računa. Opština je, na primer, mogla da odredi kategorije za koje neće važiti poskupljenje, jer je to javni interes u službi kulturne i turističke ponude Beograda – kaže Nešovanović.

U opštini Stari grad „Politici” je rečeno da se odluka o povećanju cena odnosi isključivo na lokale koji imaju dobar promet i da se nikako ne odnosi na knjižare, galerije, prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda, kao i na prodavnice u pasažima. Cilj ovakve odluke, kaže naš izvor, bio je približavanje tržišnim cenama. Sav novac od zakupnine biće upotrebljen za investicije, kao što je sportski centar.