Ekonomska kriza dovela je do toga da sve više građana kasni u otplati kredita, zbog čega su banke prinuđene da im zaplenjuju imovinu. Više od 200 stanova i poslovnih objekata trenutno je na dobošu. Bankari se pribojavaju da bi nova kriza mogla da im stvori još više dužnika. Prodaja na doboš isto znači ali se obavlja na drugačiji način. Umesto licitacija ispred oduzete imovine, banke i lizing kompanije preko sajta nude oduzete nekretnine, automobile ili mašine. Banke, po nalogu suda, oduzimaju stanove ili automobile klijentima koji nisu u stanju da izmire svoje mesečne obaveze. To su ekstremne situacije gde se banka trudi da sve druge načine reši situaciju ako je to moguće, a ako ne onda se kreće u proces prinudne naplate. Da ne bi došli u ovakvu situaciju počeli su da se udružuju građani koji su zaduženi u švajcarskim francima. Zbog konstantnog jačanja franka, traže reakciju od države kako ne bi došli do bankrotstva...
Ekonomska kriza dovela je do toga da sve više građana kasni u otplati kredita, zbog čega su banke prinuđene da im zaplenjuju imovinu.
Više od 200 stanova i poslovnih objekata trenutno je na dobošu. Bankari se pribojavaju da bi nova kriza mogla da im stvori još više dužnika.
Prodaja na doboš isto znači ali se obavlja na drugačiji način. Umesto licitacija ispred oduzete imovine, banke i lizing kompanije preko sajta nude oduzete nekretnine, automobile ili mašine.
Ivan Manevski sa sajta dobos.rs kaže da se “trenutno na portalu dobos.rs nalazi oko 215 oglasa za prodaju nekretnina. Od toga je najveće učešće stambenog prostora, dok ostatak čini poslovni prostor i zemljište. Nešto je veći broj predmeta vraćenih sa lizinga - to su i vozila i mašine i oprema“.
Banke, po nalogu suda, oduzimaju stanove ili automobile klijentima koji nisu u stanju da izmire svoje mesečne obaveze.
Miroslav Rebić iz Sosijete ženeral banke objašnjava da ta banka nema puno takvih slučajeva i da su od preko 6.000 stambenih kredita aktivirali svega 12 hipoteka. „To su ekstremne situacije gde se banka trudi da sve druge načine reši situaciju ako je to moguće, a ako ne onda krećemo u proces prinudne naplate“, kaže on.
Da ne bi došli u ovakvu situaciju počeli su da se udružuju građani koji su zaduženi u švajcarskim francima. Zbog konstantnog jačanja franka, traže reakciju od države kako ne bi došli do bankrotstva.
„Nadamo se da ćemo moći da izvršimo pritisak kako na banke tako i na NBS da nam pomogne zakonskim rešenjima, odnosno da to može nekako da se ublaži ne samo da se smanje rate nego i da se prevede u evre“, kaže Nenad Vujković, jedan od građana.
Građani bankama kroz kredite duguju oko pet milijardi evra, a 3,4 odsto kreditno zaduženih kasni u otplati kredita i to najviše zbog gubitka posla.
„Ukoliko se nastavi ovaj trend ekonomske krize koja je sve prisutnija, iako je bilo naznaka da će doći do poboljšanja, moguće je da u narednom periodu neki novi klijenti dođu u situaciju da gubitkom posla ne mogu da vraćaju svoje kredite“, kaže Miroslav Rebić.
Stanje u privredi je još teže, jer skoro 15 procenata kasni u plaćanju mesečnih obaveza.