Nekretnine - Srbija

Kvadrat u ekstrazoni 12.000 dinara

Građevinska izgradnja u Nišu gotovo je stala jer 90 odsto građevinskog zemljišta u gradu nije vlasnički rešeno.

Problem je to što za svaku gradnju na građevinskom zemljištu mora da postoji lokacijska dozvola, a da bi se ona dobila, mora da bude rešeno imovinsko pitanje.

Međutim, to još uvek zakonski nije rešeno u celoj Srbiji, pa i u Nišu. Dosta građevinskog zemljišta se još uvek vodi kao vlasništvo države, iako postoje vlasnici ili naslednici koji potražuju to zemljište.

- Gradi se samo onde gde može i gde su regulisani vlasnički odnosi. Problem vlasništva je ogroman, jer je mnogo privatne imovine nacionalizovano posle Drugog svetskog rata. Država Srbija mora da donese zakone koji će regulisati ovu oblast. Mnogo vlasnika potražuje zemlju jer maltene svo građevinsko zemljište u Nišu je nečije - kaže rukovodilac Sektora za građevinsko zemljište Miodrag Arsenijević.

Nišlijka Biljana Ilić priča da se godinama sudi sa državom da joj se vrati porodično imanje u Duvaništu.

- Znam da su nekima vratili zemljište, oni su ga skupo prodali i sad uživaju. Moj deda je imao veliko imanje u Duvaništu, partizani su mu oduzeli sve, sem kuće u kojoj je živeo. To je tada bilo selo, ali sada se tu nalazi moderno naselje Duvanište. Na našem imanju još ništa nije izgrađeno, mada sam čula da su neke jake firme zainteresovane za kupovinu. Tužimo se godinama, ali zasada nismo uspeli da se izborimo i da ga vratimo u našu svojinu. Nadam se da će Srbija najzad da reguliše ovu oblast i da ispravi nepravde koje su pobednici iz Drugog svetskog rata naneli nedužnim građanima. Moj deda nije bio četnik niti partizan, mirno je živeo, a uzeli su mu imovinu od koje je živeo. Na tim njivama sadio se duvan, zato je taj deo Niša dobio naziv Duvanište - priča ozlojeđeno ova Nišlijka.

Arsenijević ističe da je građevinsko zemljište u Nišu podeljeno u šest zona i da se naknada plaća zavisno od zone i namene gradnje.

- Najskuplja je ekstrazona, u kojoj se nalazi uže gradsko jezgro. Gradnja objekta za stanovanje po kvadratnom metru je 4.533 dinara, u komercijalnoj delatnosti je 12.000, proizvodnoj delatnosti 9.671, a za objekte druge namene 4.533 dinara. U prvoj zoni, koja obuhvata šire gradsko jezgro, cene su nešto niže. Za stanovanje cena kvadrata je 3.778, komercijalnu delatnost 9.445, proizvodnu 7.556 i za druge delatnosti 3.778 dinara. U drugoj zoni koja se odnosi na celo gradsko područje sa svim perifernim naseljima naknada za stambenu gradnju je 3.022, komercijalnu 8.807, proizvodnu 7.045 i za druge namene 3.022 dinara. U trećoj zoni se nalaze Novo Selo, Popovac, Gabrovac, Prva Kutina. Građani koji žele da grade stambeni objekat moraju da plate 2.420, za komercijalnu delatnost 6.644, za proizvodne objekte 5.314 i za druge namene 2.420 dinara. Četvrta zona obuhvata sela Čokot, Donje i Gornje Međurovo, a cene su za gradnju kuća 1.452, komercijalne objekte 3.985, proizvodne 3.187 i za druge namene 1.452 dinara.

Najjeftinija gradnja je u petoj zoni, koja se odnosi na teritoriju van područja grada Niša. Tu se kuća može graditi po ceni od 726 dinara za kvadrat, komercijalna oblast se plaća 930, proizvodna 743 i za ostale namene 726 dinara - objašnjava Arsenijević.

On dodaje da svi koji ukupan iznos takse za građevinsko zemljište plate odjedanput imaju popust od 30 odsto.