Hrpa papira neophodnih za legalizaciju bespravno podignutih objekata konačno je postala prošlost. Pravilnik za primenu izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da ubrza proces uvođenja "divljih" građevina u pravne okvire, usvojen je prošle nedelje.Najviše nade u bržu proceduru polaže oko 185.000 Beograđana koji su podneli zahteve. U grupu onih koji su do sada dobili dozvole nalazi se svega 2.000 žitelja prestonice. Krivac za takvu statistiku, pre svega, je obimna papirologija, koja je sada ukinuta. Za legalizaciju je sada potreban samo vlasnički list, projekat objekta i geodetski snimak parcele.
Hrpa papira neophodnih za legalizaciju bespravno podignutih objekata konačno je postala prošlost.
Pravilnik za primenu izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da ubrza proces uvođenja "divljih" građevina u pravne okvire, usvojen je prošle nedelje. Najviše nade u bržu proceduru polaže oko 185.000 Beograđana koji su podneli zahteve.
U grupu onih koji su do sada dobili dozvole nalazi se svega 2.000 žitelja prestonice. Krivac za takvu statistiku, pre svega, je obimna papirologija, koja je sada ukinuta. Za legalizaciju je sada potreban samo vlasnički list, projekat objekta i geodetski snimak parcele.
- Očekujemo da će pojednostavljena procedura da ubrza ceo postupak rešavanja predmeta i da ćemo brže izdavati dozovole - kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju.
- Vlasnik parcele sada ne mora da bude upisan u zemljišne knjige, već predmet može da bude rešen i sa ugovorom o prenosu prava korišećenja, i ugovorom o kupovini ili, recimo, ugovorom o otkupu stana. Tako, mnogima imovinskopravni odnosi neće predstavljati problem. Takođe, ukinuta su i susedska prava, što znači da je spratnost objekta i udaljenost od međe znači da više nije potrebna saglasnost komšija za legalizaciju.
Biševac dodaje da su glavni uzrok sporijeg izdavanja dozvola nepotpuna dokumentacija, jer čak 98 odsto predmeta mora da se dopuni.
- Za oko 100.000 zahteva zatražili smo da nam dostave geodetski snimak i vlasnički list, kako bismo videli da li ispunjavaju osnovne uslove za legalizaciju - kaže Biševac.
- Tek kada se uverimo da je sa tim sve u redu, šaljemo dopis za dostavljanje neophodne tehničke dokumentacije, jer ne želimo da sugrađane izlažemo trošku dok ne proverimo da li mogu da dobiju dozvolu.
Reševanje predmeta u sekretarijatu za legalizaciju trebalo bi da ubrzaju i novi popusti koji su predviđeni izmenama zakona u republičkom parlamentu. Naime, popust od 99 odsto predviđen je samo za prvih sto kvadrata, odnosno za 25 kvadrata po članu domaćinstva. To pravo moći će da iskoriste vlasnici nelegalnih objekata, koji ispunjavaju socijalne uslove, a to znači da dostave dokaze da su bespravnom gradnjom trajno rešavali stambeno pitanje, da su se najmanje dve godine sa članovima domaćinstva prijavljeni na toj adresi i da nemaju drugu nepokretnost u svojini. Za dodatnih sto kvadrata važiće popust od 60 odsto.
Takođe, pravo na popust od 60 odsto imaće i oni vlasnici objekata koji ne ispunjavaju socijalne uslove, ali samo za prvih sto kvadrata. Svi popusti se odnose samo na objekte koji su sazidani van ekstra i prve zone, a za poslovne objekte ne važe.