Nekretnine - Srbija

Legalizacija građevinskih objekata – pola veka glavobolje

U glavnom gradu je tokom prošle godine ozakonjeno samo 350 objekata od gotovo 70 hiljada nelegalno izgrađenih objekata. Plan je da se napravi satelitski snimak, a prema njemu uradi legalizacija objekata nastalih bez dozvola.

Već pola veka u Srbiji popis nelegalno izgrađenih objekata nikako da se obavi.

Najviše nelegalnih objekata je u Beogradu, ali i dalje nema preciznih podataka.

Ove godine trebalo bi da bude urađen novi satelitski snimak sličan snimku iz 2015. godine, te da se na osnovu njega uradi legalizacija objekata napravljenih bez građevinskih dozvola.

Legalizacija nelegalnih objekata u Zaječaru

U Zaječaru je 2003. godine počela legalizacija objekata.

Navode da nemaju dovoljno ljudi pa je popis nelegalnih objekta urađen na osnovu satelitskog snimka.

Evidentirano je da postoji više od 40 hiljada takvih objekata.

"Imamo veliki broj objekata i u seoskim mesnim zajednicama koji nisu legalni. Tako da će ta legalizacija potrajati malo duži vremenski period. Otprilike godišnje radimo do stotinak tih projektata", kaže arhitekta Branko Konić.

Stara glavobolja – ozakonjenje objekta građenih bez dozvole

U Beogradu je evidentirano više od 230.000 nelegalnih objekata.

Grad je prošle godine ozakonio samo 350 od gotovo 70 hiljada objekata za koje je nadležan.

Većina predmeta je prosleđena opštinama, a koliko je urađeno - za sada nema podataka.

"Problem su nam stambene zgrade sa većim brojem stanara koji su kupili stanove u nekom periodu. Imamo i od pre 50 godina, imamo i od pre 10 godina primere, da investitor gradi objekat, rasproda stanove, priključi ih na struju, podele ključeve i onda on prestaje da se bavi imovinom, tj. objektom i stanari su prepušteni sami sebi", kaže Igor Begović iz Sekretarijata za ozakonjenje Gradske uprave Beograda.

Begović navodi da investitori moraju da obezbede svu dokumentaciju, koju najčešće ne obezbeđuju.

"Za objekte koji su građeni posle zakonskog roka, to jest koji nisu vidljivi na satelitskom snimku iz 2015. godine, ne može se sprovesti postupak ozakonjenja. Za njih je jedino rešenje izmena zakonskih propisa“, objašnjava Begović.

Dekan Geografskog fakulteta Velimir Šećerov smatra da je "legalizacija pucanj u nogu planiranju. Posebno ona koja traje, kao što znamo, 50 godina“.

Razlozi sporog ili gotovo nemogućeg procesa legalizacije

Šećerov navodi da je u poslednjih 30 godina doneto bar četiri zakona o legalizaciji ili ozakonjenju.

"Kada vi znate da ćete ponovo za neku godinu imati novi zakon o ozakonjenju onda ste negde relaksirani da ponovo gradite bespravno", mišljenja je Šećerov.

Neki od razloga zašto je legalizacija spora i dugotrajna su i zato što građani podnose nepotpunu dokumentaciju, brojni su nerešeni imovinski odnosi, postoje investitori koji su prekršili projektne planove, a zatim nestanu, kažu u Agenciji za prostorno planiranje osnovanoj pre tri meseca upravo sa zadatkom da završi legalizaciju.

"Nije prirodno da imamo jedan zakon koji omogućava legalnu gradnju i da imamo s druge strane normativ, odnosno, zakon koji omogućava legalizaciju“, kaže Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Milić smatra da će, u jednom momentu, morati da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu svi bespravni objekti koji ispunjavaju uslove, te da se potpuno i beskompromisno sprovodi zakon, odnosno da se bespravna gradnja vodi kao krivično delo.

Milić navodi da se priprema Centralni registar planskih dokumenata koji će biti javno dostupan.

Za dve godine trebalo bi da proradi i platforma eProstor na kojoj očekuju i da građani pomognu inspektorima tako što će prijavljivati nelegalnu gradnju.