U Srbiji je u martu prodato, odnosno kupljeno za trećinu manje nekretnina nego istog meseca prošle godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), a do manje prodaje nije došlo zbog tržišnih faktora nego zbog uvedenog vanrednog stanja, ukazuje zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije Nenad Đorđević.
„Nema tržišnih razloga da potražnja padne, a za sada ne postoji ni jedan realan razlog koji ukazuje da bi mogao da se očekuje pad prometa i cena i nakon ukidanja vanrednog stanja“, naglašava Đorđević.
Prema njegovim rečima, banke će verovatno odobravati više stambenih kredita, pašće kamatne stope na stambene kredite da bi se povećala privredna aktivnost u Srbiji. Tržište nekretnina u Srbiji je pretežno investiciono, oko 30 odsto kupovine nekretnina finansira se kreditom. Nema indikatora da će ljudi koji su nekretnine kupovali sopstvenim sredstvima ostati bez novca koji bi uložili u nekretnine.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, koje prenosi Tanjug, u martu ove godine ostvareno je 30 odsto manje transakcija u odnosu na mart 2019. godine. U prošlom mesecu 65 odsto kupoprodaja nepokretnosti ostvareno za gotovinu, dok je 35 procenata kupovina nepokretnosti realizovano iz kreditnih sredstava.
U martu prošle godine, taj odnos je bio 70 procenata kupovina za keš, a 30 odsto iz kredita. Kada je reč o padu ili povećanju cena nekretnina, podaci Zavoda govore da prošlog meseca nisu zabeležene osetne promene cena nepokretnosti u zemlji.
Vlada Srbije donela je 24. marta Uredbu o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja, a u skladu sa kojom je i RGZ prilagodio svoje poslovanje.
U toj uredbi se navodi, podsećaju nadležni, da stranke u postupcima pred državnim organima, za vreme vanrednog stanja, ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci.
U Republičkom geodetskom zavodu upravni predmeti primaju se preko obveznika dostave, a to su, u prvom redu, javni beležnici i sudovi, i profesionalnih korisnika - licenciranih geodetskih organizacija, advokata i banaka. Sva komunikacija se obavlja digitalnim putem preko servisne magistrale državnih organa i eŠaltera, a one koje zanima status rešenja u RGZ mogu te informacije potražiti na onlajn oglasnoj tabli Zavoda.