Nekretnine - Srbija

Na Zlatiboru će tek da se gradi

U opštini Čajetina kažu da može i da će se planina spomenutim ciframa pohvaliti do kraja ove decenije.

U njihovu službu biće stavljena Ribnica, područje oko istoimenog jezera u podnožju Tornika gde bi trebalo da nikne „Zlatni grad“, luksuzni kompleks koji će se prostirati na više od 200 hektara i biti namenjen sportsko – rekreativnom i zdravstvenom turizmu.

 Urbani centar Zlatibora, gde slobodnih placeva više i nema i gde je nedavno ar placa plaćen neverovatnih 73.000 evra, i vrh Tornik početkom ove godine spojila je gondola, najduža žičara ovakvog tipa na svetu. Čajetina je u nju investirala preko 13 miliona evra, smatrajući ne samo da će se uloženo u investiciju višestruko isplatiti, nego da će ona biti i zamajac novog poglavlja u istoriji zlatiborskog turizma.

Deo trase gondole prošao je preko Ribničkog jezera, hidroakumulacije iz koje Čajetina i Zlatibor za sada piju vodu. Blizu njene obale nalazi se međustanica gondole, a svuda okolo zlatiborska pitomina. Čajetinci su naumili da od međustanice grade još jedan krak gondole, ovoga puta prema vrhu Čitoga, piše Blic.

„Prema istraživanjima i mišljenju struke, potez oko Ribničkog jezera najidealnija je lokacija u Srbiji za razvijanje rezidencijalnog turizma i izgradnju golf terena“, kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetine.

Upravo na ovom prostranstvu nalaziće se „Zlatni grad“ koji će sadržati sportske terene, jednu sportsku halu, hotele visoke kategorije i golf teren. Zlatiborska turistička privreda godišnje ugosti oko 300 - 350 hiljada posetilaca i ostvari oko milion noćenja. Prema projekcijama Zlatiboraca brojka turista, kad zaživi "Zlatni grad", biće tri puta veća, što će desetostruko uvećati broj noćenja.

„Preovlađujuća namena Zlatnog grada biće sport, rekreacija, zdravstveni turizam, ali to je i idealna lokacija i za proizvodnju električne energije solarnim panelima, jer potez oko jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje tih svetlosnih kolektora. Već radimo rešenja za izgradnju „Zlatnog grada“, pa će Master plan za razvoj tog područja oko međustanice u Ribnici biti operativan i spreman za realizaciju za dve godine. Gradnja će se izvoditi u tri faze, na prostoru od preko 200 hektara“, kazao je Stamatović.

Da bi se počelo sa realizacijom ove ideje neophodno je da se Ribničko jezero stavi u komercijalne svrhe, a to nije moguće dok se voda iz njega koristi za piće. Zato Čajetinci uveliko rade na izgradnji novog vodovoda sa Sušičkih vrela, izvorišta čiste vode u podnožju Zlatibora.

„Već u narednoj godini možemo razmišljati o tome da Ribničko jezero stavimo u komercijalne svrhe. Da bismo to uradili, predstoji nam još jedna izgradnja rezervoara u Vranjevini, da bi se obezbedile dovoljne količine rezerve vode za postojeće objekte na Zlatiboru“, naveo je predsednik opštine Čajetina.

Prema podacima ove lokalne samouprave, cena placeva u centru Zlatibora za poslednjih deset godina uvećana je isto toliko puta. Em u srcu turističkog naselja više nema slobodnog zemljišta, em se Zlatibor evidentno širi ka Ribnici, pa zato ovo selo postaje interesantnije za investitore.

„Dok se priča oko gradnje gondole nije intenzivirala, Ribnica, iako lepa i blizu centra Zlatibora, bila je interesantna samo meštanima i retkim turistima. A sada u nju češće navraćaju oni koji bi da kupe zemlju. S tim što cene placeva više nisu kao ranije“, priča jedan žitelj Ribnice.

Nisu mogli vlasnici zemlje u podnožju Tornika do pre neku godinu da unovče svoje imanje za više od 3.000 evra po aru. Danas se peva neka druga pesma. Cena placeva je porasla i, uvereni su Ribničani, i dalje će rasti, a njoj su osim gondole i najave „Zlatnog grada“ doprineli asfaltirani putevi do svakog zaseoka.

„Na lokacijama na kojima su placevi do pre neku godinu prodavani za 3.000 evra zemljište sada košta 7.000 po aru. Investitori se mnogo i ne cenkaju i pristaju na tražene cene jer znaju da će vrednost parcela samo rasti. Sve više je onih koji i ne pitaju za cenu već odlaze sa pozdravom „ako budeš hteo da prodaš, javi“. A i Ribničani znaju za jadac. Ne zaleću se da prodaju zemljište po ceni koja će za koju godinu biti smešna. Bilo je slučajeva i da su odbijali ponude od 10.000 evra za ar zemlje“, kaže sagovornik „Blica“.