Neimari bez vazduha

Bez autora
Apr 22 2010

Srpska građevinska operativa je pred kolapsom. Građevinske firme, enormno zadužene, taoci su bankarskog sistema. “Izbačene” sa stranih tržišta, sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija.Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši neimari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.

Neimari bez vazduhaSrpska građevinska operativa je pred kolapsom. Građevinske firme, enormno zadužene, taoci su bankarskog sistema.

“Izbačene” sa stranih tržišta, sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši neimari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.

Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.

- Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom - kaže Aca Popović, savetnik u PKS.

- Neimarima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao. Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema neimarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.

Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...

I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema neimarima ne izmiruje obaveze. Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.

Rešenja

Neimari traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju. Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana...

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik