U Srbiji je u junu ove godine zaključen 14.121 ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od 16 odsto u odnosu na isti mesec 2020. godine, a u poređenju sa junom 2019. godine povećanje od 46,5 odsto.
U Izveštaju sa tržišta nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) se navodi da je tokom juna 2021. godine na teritoriji Srbije prometovano ukupno 15.448 nepokretnosti od čega je 5.613 prometa zemljišta, 3.729 prometa objekata i 6.106 prometa posebnih delova objekata.
RGZ navodi da je količina novca na tržištu u junu ove godine iznosila je 549,7 miliona evra i da je dominantan način plaćanja nepokretnosti bio gotovinski, odnosno u 85 odsto realizovanih prometa.
Dodaje se da se posebni delovi objekata češće plaćaju iz kredita od ostalih vrsta nepokretnosti što je u junu iznosilo 30 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata, dok se zemljište u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.
Kako se iz kredita se najčešće plaćaju stanovi, a u Srbiji je u junu ove godine 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.
Po regionima, najviše su se iz kreditnih sredstava plaćali stanovi u Beogradu 38 odsto, zatim u Vojvodini 36 odsto, u Ssumadiji i zapadnoj Srbiji 27 odsto, a najmanji udeo kreditnog finansiranja stanova bio je u južnoj i istočnoj Srbiji - 26 odsto.
U istom periodu je ostvareno 10.669 pregleda javno dostupnih podataka iz Registra cena nepokretnosti.
U maju izdato 49 odsto više građevinskih dozvola nego lane
U Srbiji je u maju izdata 2.001 građevinska dozvola, što je za 49 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u maju, 80,5 odsto odnosi se na zgrade, a 19,5 odsto na ostale građevine.
Za stambene zgrade izdato je 74,5 odsto dozvola, a 25,5 odsto za nestambene, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove.
Prema evidenciji o izdatim dozvolama prijavljena je izgradnja 3.853 stana, s prosečnom površinom od 70,5 metara kvadratnih.
Najveća građevinska aktivnost očekuje se u srednjobanatskoj oblasti, a slede beogradska, sremska, južnobačka, šumadijska i mačvanska oblast.