Nekretnine - Srbija

Nerazumne stanarine u Italiji

Stanovnici većih italijanskih gradova svakodnevno su suočeni sa sve akutnijim stambenim problemima, naročito drastičnim poskupljenjem stanarina.

Dojče vele izveštava da je mlađima najteže - svega tri odsto Italijana starih od 18 do 24 godine živi u vlastitom stanu.

Fenomen "hotel mama", kojem se toliko čude severni Evropljani i koji mnoge potomke tera da često do kasnih 30-ih žive kod roditelja, razumljiviji je ako se u obzir uzmu prosečne stanarine i prosečne plate.

Situacija je posebno teška u gradovima u kojima domaće stanovništvo konkuriše sa strancima koji, da bi se kasnije mogli hvaliti da su živeli okruženi stoletnim palatama, plaćaju nerazumno visoke cene.

Tu prednjače istorijski gradovi poput Firence, Milana i, naravno, Rima. Rezultat je da godišnje oko 25.000 stanovnika Rima beži u dalju okolinu da bi pronašli stan s koliko-toliko prihvatljivom stanarinom.

Drugi, pak, posežu za drastičnijim metodama. Oko 2.000 rimskih porodica trenutno živi u ilegalnim naseljima nalik brazilskim favelama. I dok se takva naselja na severu Evrope povezuju uglavnom sa subkulturnim grupacijama, u Rimu su u njima i "najnormalnije porodice" koje su kapitulirale pred podivljalim stanarinama.

Dr Sofija Sebastijaneli je među onima koji žive u zelenom pojasu na južnom rubu Rima, u jednoj od zauzetih koliba. Ona 30 kvadrata deli sa svojim partnerom s kojim je pre par godina provalila u napuštenu kućicu te ju uredila za donekle normalan život.

Sebastijaneli je u međuvremenu postala stručnjak na polju ilegalnog stanovanja, pa je na tu temu čak i - doktorirala. Zato vrlo jasno uočava razlog iz kojeg 2.000 rimskih porodica živi tako.

"Stanarina! Ako imate sreću, naći ćete na periferiji kućicu za 1.000 evra. No, tolika je moja plata! Mogla bih priuštiti podstanarsku sobu, ali meni su 34 godine i želim da živim sa svojim partnerom i osnujem porodicu, a ne da živim studentskim životom", kaže ona.

Na drugoj strani Rima 30-godišnja Federika Roseto u stančiću od 45 kvadrata živi s mužem Joseom. Stan je dobrih sat vremena od centra grada i, uprkos tome, košta – 800 evra mesečno. Čeznu za koji kvadrat većim stanom, a o vlastitoj kući mogu samo sanjati.

Između 1998. i 2007. cene nekretnina porasle su za 100 a stanarina za 70 odsto. Problem i to što nema gornje granice za stanarine. U Italiji nema propisa za tržište nekretnina, mada u Evropi postoje gornji limiti. Ali, u Italji vlasnik može tražiti koju god svotu zaželi. U skladu s rastom stanarina raste i broj deložacija - samo prošle godine je povećan za 18 odsto.

Gradske vlasti su prošle godine pokrenule izgradnju 6.000 socijalnih stanova. Ali, do 2013, kada se očekuje njihovo dovršenje, mnogi Rimljani će napustiti Večni grad u potrazi za krovom nad glavom, koji mogu da plate.