U Srbiji je fizičkim i pravnim licima u poslednjih pet godina odobreno oko 70.000 stambenih kredita, ali je potrebno doneti izmene Zakona o finansijskom lizingu koji bi pospešio stambenu izgradnju i snizio kamate i cene nekretnina u zemlji. Centralna banka podržava donošenje novog zakona o lizingu jer rešenje koje se sada primenjuje za kupovinu stanova, a to je Zakon o obligacionim odnosima, nije odgovarajući u tom poslu. I pored finansijske krize, u Srbiji je u 2009. bilo neznatnog rasta odobrenih stambenih kredita koji se ubrzao u prvoj polovini 2010. godine, ali kod većine ili 45 odsto svih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji stalno poskupljuje otplatu zbog rasta švajcarske valute, prosečne kamate na stambene kredite indeksirane u stranoj valuti kretale su se od 2,9 do 10,25 odsto godišnje. Kada je reč o „kupovini“ stanova na lizing osnovni problem je što korisnik može postati vlasnik nepokretnosti tek po isteku ugovora.
U Srbiji je fizičkim i pravnim licima u poslednjih pet godina odobreno oko 70.000 stambenih kredita, ali je potrebno doneti izmene Zakona o finansijskom lizingu koji bi pospešio stambenu izgradnju i snizio kamate i cene nekretnina u zemlji.
Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić-Jović rekla je da centralna banka podržava donošenje novog zakona o lizingu jer rešenje koje se sada primenjuje za kupovinu stanova, a to je Zakon o obligacionim odnosima, nije odgovarajući u tom poslu.
I pored finansijske krize, u Srbiji je u 2009. bilo neznatnog rasta odobrenih stambenih kredita koji se ubrzao u prvoj polovini 2010. godine, ali kod većine ili 45 odsto svih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji stalno poskupljuje otplatu zbog rasta švajcarske valute, prosečne kamate na stambene kredite indeksirane u stranoj valuti kretale su se od 2,9 do 10,25 odsto godišnje.
Kada je reč o „kupovini“ stanova na lizing osnovni problem je što korisnik može postati vlasnik nepokretnosti tek po isteku ugovora. Viceguverner NBS smatra da u novo zakonsko rešenje treba uneti klauzulu u kojoj izdavalac te finansijske usluge mora imati početni kapital od najmanje 100.000 evra. Posebno nepovoljno rešenje u sadašnjoj zakonskoj regulativi je što korisnik lizinga mora da plaća PDV na početku sklapanja ugovora i na kraju, kad otplati nekretninu.