Nekretnine - Srbija

Oglase o zakupu na uvid

Mreža za restituciju je pre devet dana, a pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podnela zahtev svim javnim preduzećima za poslovni prostor da joj na uvid daju spisak datih oglasa za davanje u zakup poslovnog prostora za zadnjih pet godina, a za poslednju godinu i po mesecima.

„Imamo indicija da se poslednjih meseci krenulo u masovno izdavanje tog prostora, uključujući i onaj koji je nacionalizovan, i ovim podacima želimo svoju sumnju i da dokažemo“, kaže za Danas Mile Antić iz Mreže za restituciju.

On tvrdi da je ova akcija Mreže izazvala neprimerene reakcije direktora poslovnog prostora u nekim beogradskim opštima, recimo opštini Vračar: „Tamo samo što nisu priveli našeg čoveka koji je zahtev podneo. A u opštini Stari grad su našoj članici koja je poslovni prostor, nacionalizovan njenoj porodici uzela u zakup, naložili su da se iz njega iseli do 1. septembra iako uredno na svoju imovinu plaća zakupninu“.

Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je prošle nedelje prezentirao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, predviđa da se ta imovina ne može vratiti u naturi ukoliko bi to ugrozilo funkcionisanje državnih organa ili javnih preduzeća, a da se zakupcu nepokretnosti, i za slučaj da se imovina može vratiti u naturi, daje pravo da nepokretnost koristi još dve godine po eventualnom stupanju na snagu zakona o restituciji.

Antić kaže da je Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je prezentirao Đelić, veliki napredak u odnosu na ono što je starim vlasnicima nudila prethodna radna grupa na čelu sa bivšim državnim sekretarem za finansije Slobodanom Ilićem, ali da se užasno veliki manevarski prostor i velika diskreciona prava daju onima koji bi trebalo da odluče koja je to imovina neophodna za funkcionisanje, recimo, javnih preduzeća.

„Tako bi moglo da ispadne da funkcionisanje nekog ‘jadnog preduzeća’ zavisi od nekog poslovnog prostora. Pa taj bi zaključak bio skandalozan“.

Prema mišljenju Mreže za restituciju potpuno je neprihvatljiva ideja iz Nacrta da se dalja prodaja nacionalizovane imovine zabrani tek od trenutka eventualnog stupanja na snagu zakona o restituciji tim pre što je Zakonom o vraćanju nacionalizovane imovine crkvama i drugim verskim zajednicama kao i Zakonom o zadužbinama zabranjen promet i otuđenje te imovine i to ne samo od stupanja na snagu tih zakona nego i retroaktivno.

„Inicijative da se retroaktivnost iz tih zakona proglasi neustavnom odbacio je Ustavni sud Srbije“. Antić smatra da bi čak i uvođenje instituta retroaktivnosti u budući zakon bilo prosta deklaracija ukoliko ne bi bila predviđena ništavnost tih radnji (promet i otuđenje imovine) ukoliko bi do njih došlo.“ Takvo zakonsko rešenje bilo bi naravno pre svega u interesu starih vlasnika, ali i svih građana Srbije, kao poreskih obveznika, jer bi smanjilo iznos za obeštećenje koji bi trebalo da se obezbedu iz budžeta“.

Antić još jednom podvlači da je kod sprovođenja postupka restitucije ključna reč „državna svojina“.

„Uz veliku pomoć zaštitnika građana Saše Jankovića i poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja uspeli smo da za manje od šest meseci, od februara 2010. do oktobra 2010, bude popisano više državne imovine nego što je popisano u zadnjih 16 godina. Ipak, to je tek trećina onoga što je državna imovina. Ali Vlada u prethodnom sastavu nije ni po koju cenu htela ni da vidi državnu imovinu, a ne izgleda mi da volja za to postoji i sada“.

On podseća da po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije postoji obaveza svih koji koriste državnu imovinu da je na kraju godine i prijave, da je za nepoštovanje te odredbe predviđena smešna kazna od par desetina hiljada dinara.

„Do 2005. godine o tome se nije ni razmišljalo, a nije mi poznato ni da je od tada izrečna ijedna kazna, čak i ovako smešna“.