Nekretnine - Srbija

Ove godine stabilizacija tržišta nekretnina u Srbiji

Predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da je smanjena stopa odobrenih stambenih kredita za prethodnu godinu, ali ne drastično kao što se navodi u javnosti, jer prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u 2020/21. godini stopa odobrenih stambenih kredita bila je 30,31 odsto, a u 2022. godini 26 odsto i to smanjenje prvenstveno je uzrokovano ratom u Ukrajni i rastom euribora.

Đorđević objašnjava da, sa druge strane, opet zbog neizvesnoti i straha, dosta građana novac sa štednje usmerava na kupovinu nekretnina, uzimajući u obzir da su prošle godine značajno porasle zakupnine zbog dolaska ruskih i ukrajinskih državljana i taj vid ulaganja je postao rentabilniji, jer kako objašnjava Đorđević, omogućava veći prinos i povraćaj investiranog nego ranije.

„Postoji potražnja za stambenim kreditima koja je uzorkovana rastom euribora i jednom klimom u društvu koja je vezana za rat u Ukrajni, neizvesnot, jer ljudi ne znaju šta da očekuju u narednih godinu, dve u našoj globalnoj ekonomiji, a i psihološki faktor tu dosta utiče, međutim, naše tržište u odnosu na tržište na Zapadu nije mnogo zavisno od stambenih i drugih kredita kojima se finansira kupoprodaja nepokretnosti“, istakao je on.

On dodaje da je to zbog toga što je i ranije, u vreme kada je učešće kredita u finasiranju kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina bilo najviše, ipak nije prelazilo 14,15 odsto u ukupnom broju transakcija, koje se odvijaju na tržištu nekretnina, dok je na Zapadu i u SAD to 80 do 90 odsto.

Đorđević objašnjava da je to zbog toga što je naše tržište investiciono, jer naši prodavci kada prodaju neku nekretninu oni ne žele da taj novac ulažu u neki drugi vid štednje, nego dalje kupuju nekretnine i to generiše tražnju na našem tržištu.

On ističe da građani kada razmišljaju o uzimanju stambenih kredita razmišljaju o kamatama, međutim treba da obrate pažnju na cene nekretnina na tržistu.

„Ako trzište raste, kao što je to bila situacija do sada i rast kamata neće biti značajan trošak, zbog toga što ako građani ne kupe nekretninu, nego čekaju dalje sa kupovinom, u tome koliko porastu cene nekretnina izgubiće mnogo više, nego što će određen period plaćati veću kamatu, zbog veće bazne kamate, odnosno euribora, koji na ovom nivou može da ostane najviše dve, tri godine, a ako plate stan skuplje za šest meseci, godinu dana, 20 ili 30 hiljada evra, to je mnogo veći trošak, nego da se sada malo nepovoljnije zaduže“, objašnjava Đorđević.

On kaže da je promet isti kada je u pitanju i starogradnja i novogradnja, zato što u starogradnji postoji velika ponuda, a i određen broj kupaca zbog lokacije i cene bira starogradnju, dok mlađi i kupci iz inostranstva žele da kupe nekretninu u novogradnji.