Nekretnine - Srbija

Placevi sa starim vikendicama na Zlatiboru skuplji nego vile po Beogradu

Cene placeva u najstrožem turističkom centru Zlatibora vrtoglavu su skočile o čemu svedoče cifre za koje su zemljište investitorima prodali i privatni vlasnici i opština Čajetina.

Ar zemlje u ekstra građevinskoj zoni do skoro je koštao 40-50 hiljada evra, a od nedavno, barem tako kažu nadležni u Čajetini, i čitavih 100.000 evra. Poređenja radi, to je više od ara na kome se nalaze kuće po Beogradu, a koje se na placu od dva do tri ara mogu kupiti i za 150.000 evra.

"U ovoj zoni opština nema svojih parcela na prodaju, ali imaju ih privatnici. Sve što je bilo placeva bez građevinskih objekata na njima je ranije prodato. Sada su ostale samo parcele na kojima se nalaze stare vikedice, uglavnom površine 150 do 160 kvadrata. U nedostatku zemljišta na kome ništa nije izgrađeno investitori kupuju sada ovo sa vilama. Znam pouzdano da je nekoliko takvih placeva u poslednje vreme prodato za po 100.000 evra po aru. Kupci će do temelja da poruše stare građevine i grade moderne objekte – apart hotele sa podzemnim garažama", kaže za “Blic” predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

Nekoliko placeva u istoj zoni promenilo je vlasnika, ali ne u zamenu za novac, nego za nekretnine. Pojedinci su napravili ugovore sa invesitorima da zemljište naplate kroz nekoliko stanova i poslovni prostor koji će se graditi na njihovim parcelama. A cena kvadrata u ovoj zoni su 2.500 – 3.000 evra.

Nedavno je ova lokalna samouprava na periferiji prve zone, druge po ekskluzivnosti, oglasila na prodaju 10 ari u svom vlasništvu. Početna cena je iznosila 25.000 evra kolika je do skoro bila i tržišna cena u ovoj zoni Zlatibora.

"Zemljište smo prodali licu koje je dostavilo ponudu od 45.000 evra, skoro duplo veću od početne. Za deset ari placa platio je 450.000 evra što je do skoro bilo nezamislivo u ovoj zoni", priča Stamatović za “Blic”.

Otkuda ovakav nagli skok cene zemljišta u najelitnijim zonama Zlatibora posle toliko vremena stagniranja na tržištu. Stamatović nema drugo objašnjenje nego da je rast cena inicirala gondola za koju je dobijena dozvola za poslednju, petu fazu gradnje.

U jednoj agenciji za promet nekretnina na Zlatiboru su nam rekli da ne znaju za koliko su vlasnici placeva u ekstra zoni prodali zemljište, pošto je to učinjeno neposrednom podgodbom, ali da trenutno vlada prava pomama za zemljištem.

"Svakodnevno nas zovu raspitujući se za zemljište na kom bi podizali zgrade, čak i ljudi koji se nikada nisu bavili građevinarstvom. Samo jutros smo imali dva poziva. Ne znamo kome investitori planiraju da prodaju tolike stanove, ali ne mešamo se u njihove poslovne planove", kažu u ovoj agenciji.

S leve strane magistralnog puta kod kružnog toga na ulasku na Zlatibor do pre nekoliko godina bile su samo livade. U međuvremenu je ovde niklo novo naselje oko koga se za ar placa traži i do 20.000 evra.


"Imam par ari placa koje sam hteo da prodam, ali sam povukao oglas jer je cena za nekoliko godina sa 2.000 skočila na 5.000 evra. Neću da se zalećem, čekam da vrednost zemljišta još više poraste, a kako je krenulo još će rasti. Koliko je interesovanje za placem u ovom delu Zlatibora govori podatak da se placevi sa druge strane Tornika, po kojekakvim čukama i stranama, prodaju za 2.000 evra", kaže B.P. iz Užica, vlasnik zemljišta u Ribnici.

Građevinski inženjer iz Užica, trenutno angažovan na Zlatiboru, procenjuje da je u turističkoj zoni ove planine trenutno oko 60 gradilišta. Prošle godine opština Čajetina izdala je 150 građevinskih dozvola a ovdašnja Elektrodistribucija oko 2.500 priključaka na struju.

Očekuje se da će u 2019. biti izdato i rekordnih 200 građevinskih dozvola. Sve to govori koliko se trenutno gradi na Zlatiboru gde sada, što u hotelskom što u privatnom smeštaju ima 30.000 ležaja. Sve veća ponuda stanova nije oborila njihovu vrednost, tako da cena kvadrata košta od 800 do 2.500 evra.

Stanovi najskuplji u Beogradu, pa u Čajetini!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna cena stanova u Beogradu u drugoj polovini prošle godine iznosila je 252.524 dinara i bila je 4,6 odsto veća u odnosu na prethodni period. Na drugo mesto, iza prestonice, "probila" se Čajetina sa prosečnom vrednosti kvadrata od 159.837 dinara.