Nekretnine - Srbija

Povoljniji kvadrati se još čekaju

Prema najnovijim podacima Eurostata, vrednost stambenih kvadrata oslabila je za 0,3 odsto u celoj Evropskoj uniji, i za 1,1 odsto u evrozoni. I dok je situacija za kupovinu krova nad glavom nešto povoljnija u inostranstvu, tržište cena u našoj zemlji i dalje ne ide naruku građanima. Rast cena je zaustavljen, ali se i dalje one mogu okarakterisati kao visoke.

Među državama članicama za koje su dostupni podaci, najveći pad cena kuća od 14 odsto registrovan je u Luksemburgu, zatim u Nemačkoj sedam odsto i Finskoj četiri odsto. S druge strane, najveći rast vrednosti kvadrata zabeležile su Poljska 13 odsto, Bugarska 10 odsto i Hrvatska devet odsto. Stabilne cene su zabeležene samo u Italiji. U našoj zemlji i dalje vladaju nepovoljni uslovi.

- Domaće tržište nepokretnosti je već u drugoj polovini 2022. godine ušlo u jednu mirniju fazu, nakon što je Evropska centralna banka (ECB) stratovala sa rastom referentnih kamatnih stopa kao odgovor na jak inflatorni pritisak - objašnjava nam Jelena Davidović, vođa prodajnog tima jednog od vodećih prodajnih portala za nekretnine. - Nakon istorijskog rasta cene kvadratnog metra dalji uspon je zaustavljen u 2023. koja je okarakterisana kao godina stabilizacije na domaćem tržištu nepokretnosti. Dalji rast cena je zaustavljen međutim do njihovog značajnijeg pada nije došlo bez obzira na smanjen prometa tokom cele prethodne godine.

Na konkretnom portalu, prema trenutno oglašenoj ponudi, tokom ove godine kvadrati su poskupeli na pojedinim lokacijama u Srbiji, te se cene i dalje mogu okarakterisati kao visoke. Postavlja se pitanje da li će se taj trend održati i tokom ove godine, a naročito šta donosi naredna.

- Malo je verovatno da se 2022. godina ponovi. Nakon izuzetno brze vožnje u prethodne tri godine, kupci su zakočili i može se reći da su dosta sporiji u donošenju odluka o kupovini stanova po visokim cenama. Prema podacima sa terena, kupoprodaja se realizuje u onim slučajevima gde su popustila nerealna očekivanja kada je reč o traženoj cifri - kaže nam Davidović.

Srbija je poslednjih nekoliko godina imala ekspanziju gradnje. Kako kaže naša sagovornica, izgradnja modernih stambeno poslovnih objekata poznatijih kao kondominijumi napravili su ozbiljan preokret na domaćem tržištu. Dogodio se trend, koji znači da su se navike i potrebe kupaca promenile, spremni su da plate višu cenu kvadratnog metra ukoliko će na atraktivnoj lokaciji dobiti najbolji sadržaj i kvalitetnu gradnju sa ciljem poboljšanja i udobnosti stanovanja.

- Zainteresovanost za kupovinu je uvek prisutna, ono što trenutno usporava kupovinu jeste platežna mogućnost potencijalnih kupaca koji su pod naletom stroge monetarne politike prilično oslabljeni - napominje Davidović.

Potražnja je izražena za Beograd, Novi Sad, Niš, Suboticu i Kragujevac. Kada je reč o prestonici, pažnju kupaca tradicionalno zaokupljaju najatraktivniji delovi gradskih opština Vračar, Savski Venac, Novi Begrad i Stari grad. Pored gradova kupci su zainteresovani i za kupovinu nepokretnosti na planinama poput Zlatibora, Kopaonika, Kosmaja i Divčibara.

Kako kaže naša sagovornica, visoke cene, priuštivost stambenih kredita i usporena gradnja odrediće u kom pravcu će se odvijati potražnja u narednom periodu. Ukoliko se trend pada prometa nastavi, to bi postepeno uticalo i na cene nekretnina. Ukoliko se postigne ciljana inflacija može se očekivati pad referentnih kamatnih stopa, koje bi povratile kupovnu aktivnost kupaca. Značajno je i prisustvo kreditnih kupaca na tržištu, pa se očekuje i njihov povratak.

Beograd vodeći

Kada je reč o cenama, centar grada Beograda je na vodećoj poziciji, jer postiže prosečnu vrednost kvadrata od 3.465 evra. U Novom Sadu, centar postiže prosečnu cenu od 2.644 evra. A u Nišu, u Bulevaru Nemanjića kvadrat košta od 1.753 evra.

Nerealna očekivanja

Nisu realna očekivanja da se za stan u starogradnji koji se nalazi na perifernim delovima prestonice može postići ista cena kao za stan u novogradnji koji se nalazi na širem području centra grada. Razliku u cenama čini lokacija, kvalitet gradnje i stepen opremljenosti, kao i posedovanje odgovarajuće imovinske dokumentacije. Ipak, na tržištu postoje i veoma kvalitetni stambeni objekti iz stare gradnje, pa ako su renovirani, opravdana je nešto viša cena kvadratnog metra.