Nekretnine - Srbija

Prazno 100.000 kvadrata poslovnog prostora

Da je Vlada pre dva dana kojim slučajem donela odluku da se akcize na derivate izjednače tako što bi se snizile na uvozno gorivo i izjednačile s domaćim, pozicija Srbije po cenama benzina i dizela bi bila daleko drugačija jer bi uvozno gorivo pojeftinilo.

Ovako je naša zemlja po cenama benzina i dizela već sada među najskupljima u regionu. Bezolovni motorni benzin od 95 oktana skuplji je samo u Grčkoj (1,70) i Mađarskoj (1,43) evra dok je Srbija na trećem mestu u regionu s cenom od 1,40 evra. I dok Čedomir Jovanović, lider LDP-a, s jedne strane negoduje na ovakvu odluku Vlade i kaže „da umesto da se vrate sve akcize na prošlogodišnji nivo, te da je Vlada ponovo izabrala da račun za svoje greške ispostavi građanima i privredi”, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, kaže „da je Srbija morala da izjednači akcize na gorivo sa evropskim, na zahtev EU”, prenebregavajući činjenicu da je upravo na amandman njegovog partijskog kolega krajem prošle godine usvojen predlog o dvojnim akcizama. Mrkonjić juče, međutim, ne pominje da bi se amandmanima možda moglo pokušati da se akcize, kao što Jovanović predlaže, vrate na nivo pre Nove godine, što bi pojeftinilo gorivo. Pa bi i vuk bio sit i ovce na broju.

Ukoliko je, kao što je najavljeno, ovaj predlog upućen Skupštini na izglasavanje po hitnom postupku, a Vladi je toliko stalo da što pre izgladi nesporazum s Evropskom komisijom, neophodno je da se zatraži i vanredno zasedanje Skupštine s ovom tačkom dnevnog reda. U suprotnom će se na izglasavanje ovog predloga čekati do početka juna u redovnom skupštinskom zasedanju.

Saša Mileusnić, direktor u Petrobart – AVIA, kaže da su i građani i trgovci zatečeni ovakvom odlukom Vlade jer su očekivali da će se akcize izjednačiti tako što će pojeftiniti uvozni benzin, a ne poskupeti domaći za 4,5 dinara. Tim pre što je samo za poslednjih desetak dana gorivo u Srbiji takođe poskupelo u proseku za oko dva do 2,5 dinara u zavisnosti od pumpe do pumpe, zbog rasta cene sirove nafte.

Upitan da li ovakva odluka vlade ima veze s najavljenim merama premijera da se pomogne privatnicima koji budu zapošljavali nove radnike i to tako što neće za njih plaćati doprinose, a zbog čega će državna kasa biti u minusu za još milijardu dinara, Mileusnić kaže, da je verovatno i to jedan do razloga, ali da će država to s ovim novim akcizama nadomestiti za manje od dva meseca.

– Ako se uzme u obzir da se u Srbiji dnevno proda oko 2,5 do tri miliona litara goriva i to pomnoži s 5,2 dinara (akciza od 4,5 dinara plus PDV) jasno je da je to zarada od 12 do 14 miliona dinara dnevno – kaže Mileusnić.

On ne veruje da bi amandmanima u Skupštini ovaj predlog Vlade mogao biti osporen u smislu da se akcize izjednače vraćanjem na niži nivo, jer je jasno da državna kasa mora da se puni pred izbore na sve moguće načine.

Ostaje da se vidi koliko će nova mera vlade da se odrazi na već probijenu inflaciju, zbog koje je već najavljen rebalans budžeta. Statistika to tek treba da obračuna, u zavisnosti od pondera učešća goriva u formiranju potrošačkih cena.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije kažu da državno zahvatanje u prosečnoj maloprodajnoj ceni premijum BMB 95 koji se toči za (130 dinara) koje je do sada bilo 49,9 odsto ukoliko kompanije u potpunosti prenesu povećanje akciza na krajnje potrošače biće povećano na 51,8 procenata, (a maloprodajna cena bi se u tom slučaju povećala na 135,3 dinara).

Ako bi kompanije smanjile svoju cenu za onoliko za koliko je akciza povećana, što nije realno očekivati, državno učešće u ceni benzina premijum BMB 95 poraslo bi na 53,3 odsto.

Kada je reč o dizelu D2 čija je cena 123 dinara a gde je državni zahvatanje do sada bilo 43,7 odsto biće zbog nove akcizne politike   povećano na 44,8 procenata, (a maloprodajna cena bi se u tom slučaju povećala na 125,3), zaključuju u Udruženju.

Inače ako se porede i državna zahvatanja u ceni goriva Srbija prednjači u donosu na komšiluk. Po svakoj litri goriva više uzimaju samo Grčka i Mađarska. Najniža zahvatanja kod benzina ima Bugarska 47 odsto, a kod evro dizela Hrvatska 41,3 procenta.Beograd raspolaže sa oko 880.000 kvadrata kancelarijskog prostora, a od toga je oko 100.000 prazno, pokazuje istraživanje engleske konsultantske kuće za nekretnine „King Sturdž”. Zbog krize se gradi sve manje poslovnih objekata, tako da ponuda nije mnogo veća nego pre nekoliko godina, kada su se biznismeni vajkali kako u prestonici nemaju dovoljno prostora. Ali, kapaciteti koji su donedavno bili oskudni sada su i više nego obilati. Gomila domaćih firmi pala je u nelikvidnost, a strani biznis je prestao da se doseljava.

U prostoru A klase, u koji spada 415.000 kvadrata vrhunskih poslovnih objekata, zakupaca nema u 27 odsto, navodi Danica Jelača, konsultant u odeljenju za procene „Kolijers internešenela”, međunarodne konsultantske kuće za nekretnine. U nalaženju zakupaca vlasnicima zgrada malo pomaže i to što su cene prepolovljene u odnosu na 2007. godinu, kada je držanje kancelarijskog prostora bilo najisplativije.

– Pre krize velike kompanije su unajmljivale prostor bez obzira na to što mu je cena bila veća nego u regionu. Zbog zahuktale tražnje, na početku krize investitori su još zidali poslovne zgrade. Danas vlasnici prostora snižavaju cene samo da bi zadržali zakupce. Tako je jedna velika banka izdejstvovala popust od 30 odsto. Zakupodavci su računali da im je bolje imati manje ali stalne prihode, nego da traže novog zakupca, što je danas lutrija. Ko je mogao da pretpostavi da će se kvadrat kancelarije na Terazijama danas teško izdavati i za 10 evra – kaže Nedeljko Malinović, iz agencije za promet nekretnina „Legat”.

Dok pre krize investitori nisu stizali da sagrade dovoljno poslovnih kvadrata za biznismene u zaletu, sada su fasade mnogih velelepnih zdanja izlepljene plakatima sa natpisom „za iznajmljivanje”. Pojedini vlasnici poslovnih objekata i njihovi zastupnici tvrde da nemaju problema sa popunjenošću, ali na pitanja „Politike” o tome koliko je tačno njihovih kvadrata trenutno raspoloživo nisu hteli da odgovore kako se ne bi „izložili lošem publicitetu”. Malobrojni se zaista mogu pohvaliti gotovo apsolutnom popunjenošću, koja je do pre nekoliko godina bila pravilo. Od 40 prostorija na 11.000 kvadrata u poslovnom centru „Grave” u Novom Beogradu, samo jedan ured nema zakupca, kaže Rade Vasić iz „Grave nekretnina”. On to ne objašnjava jedino atraktivnom lokacijom i najkvalitetnijom opremom.

– Kvadrat izdajemo skuplje od komšija, ali zakupci se opredeljuju za nas jer znaju da, kada uđu u kancelarije od 200 do 400 kvadrata, adresu neće ubrzo menjati. Najkraći zakup je na tri godine, a najduži na 15. Sigurnost im daje 180 godina tradicije „Grave koncerna”. Uz to, održavanje naplaćujemo tri evra po kvadratu, jeftinije nego većina zakupodavaca – objašnjava Vasić.

Prošle godine je, kako kaže Danica Jelača, podignuto gotovo upola manje kvadrata poslovnog prostora nego u prethodnoj građevinskoj sezoni. Do kraja ove godine, prema podacima „Kolijers internešenela”, očekuje se novih 50.000 kvadrata. Dobra vest je da će to mahom biti vrhunski poslovni prostor A klase, ali je loše što je to tek trećina onoga što je sazidano u godini kada je počela kriza.