Nekretnine - Srbija

Preti li Divčibarama urbanistički haos?

Na pomenuti dokument stiglo je preko 150 zvaničnih primedbi, uputili su ih brojni urbanisti, arhitekte, građani zabrinuti za sudbinu planinskog centra na Maljenu.

Skupština grada Valjeva je izmene i dopune plana predložila pored ostalog sa ciljem da se usklade planska rešenja za potrebe izgradnje infrastrukture, da se saobraćajne površine učine održivim, da se preispitaju kompatibilne namene i urbanistički parametri izgradnje... Povodi i namere ‒ dobri, realizacija ‒ nije, tvrde mnogi koji su stavili primedbe na nacrt, tvrde da se dosta toga radi mimo zakona i na štetu javnog interesa.

„Podržavamo unapređenje planskih rešenja, predložena izmena plana po skraćenom postupku, uz radikalne izmene i ozbiljne manjkavosti u planiranju i uređenju prostora, ne ide u prilog održivom i odgovornom odnosu prema Divčibarama”, navodi se u primedbama koje je Gradskoj upravi uputilo Društvo arhitekata Valjeva. Povodom odluke Skupštine grada da se izmena plana sprovodi po skraćenom postupku, arhitekte i urbanisti ukazuju da su utvrdili da su prekoračeni parametri koji dozvoljavaju izmenu na taj način, jer je izmenjeno više od 50 odsto teksta i više od jedne trećine grafičkih priloga, i da je izostao obavezni rani javni uvid. „Ističemo umanjenje površine u nameni ’Ostale zelene površine’ za oko 37 hektara i postavljamo pitanje razloga za ovu promenu”, navodi se u primedbama Društva arhitekata Valjeva. Ova organizacije konstatuje da izmene na kanalizacionoj mreži, koje su bile neki od glavnih razloga za izmene plana, nisu rešile problem fekalne kanalizacije na celokupnom građevinskom području.

Valjevske arhitekte i urbanisti smatraju da obilaznicu koja je predviđena nacrtom plana treba ukinuti, jer za njom ne postoji potreba, imajući u vidu frekvenciju tranzitnog saobraćaja. Obilaznice se grade oko, a ne kroz naseljena mesta, ukazuju oni i dodaju da predviđena trasa ide kroz prilično izgrađenu zonu Divčibara (put ka odmaralištu „Stevan Filipović”) i njena frekventnost može ugroziti privatnost i adekavatno saobraćajno priključenje velikog broja postojećih i budućih objekata. Društvo arhitekata Valjeva navodi da se izmenama pravila građenja suzbija izgradnja apartmanskih objekata, a favorizuje izgradnja hotelskih kompleksa. Predloženi nacrt izmene plana je u ovoj fazi nemoguće kvalitetno korigovati i treba ga u potpunosti povući iz procedure i doneti novu odluku o izmeni i dopuni plana ili izradi novog plana, poručilo je Društvo arhitekata Valjeva.

‒ U svim planskim dokumentima Divčibare su mesto prirodnog potencijala koje treba pretvoriti u turistički proizvod, naselje nerazvijene infrastrukture koje treba razviti, pa tek onda unaprediti smeštajne kapacitete. Kod nas je sve suprotno, prvo smeštaj, pa onda infrastruktura ‒ izjavila je za lokalni list „Napred” Svetlana Janković, članica neformalne grupe građana, njih preko 300, uživalaca i poštovalaca Divčibara i Maljena, koji su takođe uputili primedbe na nacrt. Neposredni povod njihovog reagovanja bilo je direktno izlivanje fekalija u reku Crnu Kamenicu. Reakcija nadležnih je izostala, ali je nastavljeno izdavanje lokacijskih uslova za objekte u gradnji, da se mogu priključiti na kanalizacionu mrežu, ukazala je Jankovićeva. Divčibare ima i planira proširenje kanalizacione mreže, što je dobro, ali nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda već fekalije direktno odlaze u reku!

Ova grupa građana uverena je da nagli „razvoj” Divčibara bez plana, potpuno suprotno ideji održivog razvoja, dovodi do zagađenja vodotokova i livada fekalijama, nedostatka vode za piće, seče šuma, gradnje na malim površinama i „nebu pod oblake”, do saobraćajnice „za brzi putnički saobraćaj, kao i za kanalisanje teretnih tokova”, koja prolazi kroz najlepšu šumu i preseca najatraktivniju pešačku turu... Oni upozoravaju da je izmenama plana predviđeno dalje smanjenje zelenih površina, a povećanje površina za gradnju, prekrajanje tresava, da ne postoje rešenja za nedostatak vode za piće, kao i da je dozvoljena gradnja hotela u zoni sanitarne zaštite izvora za vodosnabdevanje. Dodaju i da je predviđeno povećanje urbanističkih parametara, pa je ukupna bruto razvijena građevinska površina sa 766 hiljada porasla na skoro 2,5 miliona kvadratnih metara.

‒ Indeks zauzetosti povećan je za sve namene, za hotele i odmarališta sa 25 na 40 odsto, za vile, apartmane i pansione sa 15 na 20 odsto, a za sportske objekte i komplekse sa 10 na 15 odsto. I još dosta toga je predviđeno, a sve bez Strateške procene uticaja na životnu sredinu ‒ ukazala je Svetlana Janković.

Oglasila se i nevladina organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). – Jasno je da je razvoj Divčibara pred ozbiljnim ispitom i da su problemi upravljanja otpadom, infrastrukturne opremljenosti i nekontrolisane izgradnje urgentni – konstatuje u saopštenju RERI. I dodaje da je nedopustivo da se ta urgentnost „zloupotrebljava i pretvara u izgovor za usvajanje, po svemu sudeći, štetnih izmena i dopuna Plana generalne regulacije”.