Za nadgradnju zgrade i pripajanje zajedničkih prostorija, tavana ili vešernice stanu, investitorima će ubuduće biti potrebna saglasnost svih vlasnika. Jer, Ustavni sud je proglasio neustavnim odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, prema kojima je za promenu namene zajedničkog prostora bio dovoljan pristanak vlasnika više od polovine ukupne stambene površine objekta. Osporene su sve odredbe zakona koje se odnose na nadogradnju, pretvaranje zajedničkih prostorija u stambenu jedinicu ili poslovni prostor kao i pripajanje zajedničkih prostora susednom stanu ili poslovnoj prostoriji. Kada odluka Ustavnog suda stupi na snagu, investitori koji su započeli prenamenu zajedničkih prostorija ili nadziđivanje biće sprečeni da nastave radove, jer će organ koji izdaje dozvole biti u obavezi da im traži ugovor sa skupštinom zgrade u kome su saglasnost dali svi vlasnici a ne samo kao do tada njih 51 odsto.
Za nadgradnju zgrade i pripajanje zajedničkih prostorija, tavana ili vešernice stanu, investitorima će ubuduće biti potrebna saglasnost svih vlasnika.
Jer, Ustavni sud je proglasio neustavnim odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, prema kojima je za promenu namene zajedničkog prostora bio dovoljan pristanak vlasnika više od polovine ukupne stambene površine objekta.
Kako objašnjava Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, osporene su sve odredbe zakona koje se odnose na nadogradnju, pretvaranje zajedničkih prostorija u stambenu jedinicu ili poslovni prostor kao i pripajanje zajedničkih prostora susednom stanu ili poslovnoj prostoriji.
„Kada odluka Ustavnog suda stupi na snagu, investitori koji su započeli prenamenu zajedničkih prostorija ili nadziđivanje biće sprečeni da nastave radove, jer će organ koji izdaje dozvole biti u obavezi da im traži ugovor sa skupštinom zgrade u kome su saglasnost dali svi vlasnici a ne samo kao do tada njih 51 odsto. Pristanak manjinskih vlasnika je potreban zato što Ustavni sud polazi od toga da je reč o zajedničkoj nedeljivoj svojini na koju svi imaju pravo bez obzira na veličinu stana”, objašnjava Damnjanović Petrović.
Ona smatra da odluka Ustavnog suda, kada bude stupila na snagu, ne bi trebalo da se primenjuje na brojne primere nadgradnje ili adaptacije koji su pravosnažno okončani, odnosno tamo gde su investitori dobili upotrebne dozvole i uknjižili nepokretnost. Taj broj sigurno nije mali ako se ima u vidu da se Zakon o održavanju zgrada primenjuje od 1995. godine.
„Još nismo dobili obrazloženje te odluke, ali ćemo kao resorno ministarstvo zaduženo za izmene i dopune Zakona o održavanju stambenih zgrada poštovati odluku Ustavnog suda što je obaveza i svih organa koji izdaju građevinske dozvole. U našem programu je da do kraja godine donesemo i novi zakon”, kaže pomoćnica ministra.
Međutim, ovakva odluka mogla bi da ima i dalekosežnije posledice. vlasnici stanova koji nisu dali saglasnost za adaptaciju i nadziđivanje i smatraju da su njihova prava na taj način povređena mogu u roku od šest meseci da reaguju i ospore konačne i pravosnažne pojedinačne akte donete na osnovu zakona čije su odredbe proglašene neustavnim. To je u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu. Koje dozvole bi mogle da padnu u vodu još nije jasno zato što odluka nije objavljena u „Službenom glasniku”.
I akcija „Krovovi Beograda”, javnog preduzeća „Gradsko stambeno” sada je dovedena u pitanje. Od oktobra prošle godine oko 60 skupština zgrada prijavilo se da u zamenu za popravke fasade, lifta, tavanice na njihovom ravnom krovu budu sazidani novi stanovi. Dve skupštine, koje su priložile saglasnost vlasnika 51 odsto površine zgrade, prošle srede u sudu nisu mogle da overe ugovor sa našim preduzećem, kaže Slobodan Miljković, direktor „Stambenog”.
„Naša akcija je osuđena na propast jer će u praksi biti praktično nemoguće dobiti saglasnost svih vlasnika stanova koji često ne mogu da se dogovore da u zgradi zamene sijalicu ili prekidač. Iznenađen sam odlukom i nije mi jasno da se odredbe zakona proglašavaju neustavnim posle 16 godina primene ”, negoduje Miljković.