Nekretnine - Bosna i Hercegovina

Tom prilikom je prezentovan “Prijedlog zakona o prostornom uređenju i građenju Kantona Sarajevo", čiji su autori Dipl. ing. arh Hasan Ćemalović i dipl. pravnik Asim Ajanović.

Ćemalović je naglasio da danas investitor za svaki regulacioni plan mora dobiti saglasnosti čak pet raznih nivoa vlasti, a da se ovim prijedlogom procedura potpuno pojednostavljuje.

- Sada se učini sve da se regulacioni planovi izrade, za što je potrebno dvije godine, a već sutra dan se krene se u izmjenu, pa sada u Gradu imate deponovano preko hiljadu korekcija regulacionog plana, rekao je Ćemalović.

Ajanović je rekao da je primjena važećeg zakona ukazala na određene probleme.

- U ovom prijedlogu investitor se dovodi u povoljniji položaj. Ovim prijedlogom investitor može da pokrene inicijativu za izradu regulacionog plana uz nadzor Zavod za planiranje i drugih nadležnih institucija. Također, trenutno se u postupak kao stranke uvode susjedi, iako je prethodno donesen planski dokument. Mi u ovom prijedlogu kažemo da: ako je društvo omogućilo svim građanima da učestvuju u donošenju planskog dokumenta u demokratskoj proceduri, onda je on iskoristio sve svoje mogućnosti da utiče i neće više biti konsultovan, rekao je Ajanović dodajući da bi se time skratili postupci.

Ministar vanjskih poslova BiH Elemedin Konaković je rekao da je najmanji pomak vladajuće strukture napravljen u sektoru gradnje, urbanizam, davanja dozvola i ubrzavanja procedura. Pozvao je privrednike da budu glasniji u javnosti i kritikuju politiku, ali i oportuniste i polueksperte u društvu koji zaustavljaju projekte bez utemeljenja te da na taj način daju vjetar u leđa donosiocima odluka.

Amera Ćorića, suvlasnika kompanije Dubos d.o.o., pitali smo šta bi značilo usvajanje novog prijedloga zakona o prostornom uređenju i građenju KS, koji predviđa da investitor može inicirati izradu regulacionog plana?

 - Usvajanje ovog prijedloga zakona bi omogućilo veću fleksibilnost i efikasnost u procesu planiranja i razvoja Kantona Sarajevo. Investitori bi mogli direktno uticati na razvoj, potičući ekonomski rast i razvoj infrastrukture. Međutim, ključno je osigurati transparentnost procesa i uskladiti ga s javnim interesom, te implementirati nadzorne mehanizme za zaštitu lokalnih zajednica i okoliša, kaže Ćorić.

Navodi da bi “smanjenje broja adresa za dobijanje dozvola značajno pojednostavilo i ubrzalo proces, olakšavajući poslovanje investitora i smanjujući birokratske prepreke“.

- Ovo bi privuklo više investitora, doprinoseći ekonomskom razvoju. Uvođenjem ovakvih promjena, Bosna i Hercegovina bi se mogla pozicionirati kao privlačna destinacija za investicije, što se već pokazalo efikasnim u drugim susjednim regijama, kaže Ćorić za Biznis.ba

Na kraju je Ćorić u razgovoru za Biznis.ba odgovorio i na pitanje šta bi pojednostavljenjem i ubrzanjem procedura dobili investitori, šta građani, a šta Grad i Kanton Sarajevo?

- Pojednostavljenje i ubrzanje procedura bi investitorima omogućilo brži pristup tržištu i smanjenje troškova. Građani bi imali koristi od brže realizacije projekata od javnog interesa, poput infrastrukture i javnih ustanova. Grad i Kanton Sarajevo bi profitirali kroz povećane investicije, nova radna mjesta i poboljšanu kvalitetu života, zaključuje Ćorić.