Nekretnine - Srbija

Širom Srbije natpisi "izdaje se": Sve više lokala prazno

Pandemija, ekonomska kriza i ratni sukob u Ukrajini jesu izazvali cenovnu eksploziju na tržištu nekretnina u našoj zemlji, ali su istovremeno uticali na gašenje malih radnji, a time i veću ponudu na tržištu zakupa poslovnog prostora, naročito onog koji se nalazi izvan šoping molova ili ritejl parkova.

Branko Šajkunić, vlasnik agencije BG posrednik kaže za sajt 4zida da poslednjih nekoliko godina značajno opada interesovanje za zakup poslovnog prostora i lokala u velikim gradskim centrima, a razloga ima barem nekoliko:

"Primetno je da banke smanjuju broj filijala i prelaze sve više na onlajn bankarstvo, a poznato je da su one bile i česti i najatraktivniji zakupci. Takođe, pandemija je osetno povećala onlajn trgovinu, pa kada se na to nadoveže ekonomska kriza, velika inflacija, ali i atraktivnost šoping molova, logično je što lokali gube na svom značaju. U poslednje vreme se sem kladionica, apoteka i eventualno pekara gotovo ništa i ne otvara u gradskim centrima. Sa druge strane, ako nemate lokal u šoping molu, kao da vas i nema na tržištu, jer su se kupci navikli da tamo obavljaju kupovinu, jednostavnije im je, sve je na jednom mestu, imaju obezbeđen parking i slično", objašnjava sagovornik.

On dodaje da se cene zakupa kancelarija u poslovnim centrima kreću od 15 do 25 evra po kvadratu, ali da to najčešće zavisi od lokacije ili atraktivnosti samog poslovnog prostora. Primera radi, u beogradskoj ulici Knez Mihailova još uvek vlada veliko interesovanje za poslovnim prostorom, ali je sa druge stane primetno da se takozvana crvena zona, to jest opseg najtraženijih lokacija, prilično suzio.

"Čim se malo odmaknete od samo centra Beograda, sve je više praznih lokala. Nekada je Bulevar bio izuzetno atraktivan, sve do Cvetkove pijace, danas je to jedva do Vukovog spomenika. Da ne govorim o Cvijićevoj ulici, odnosno ulicama koje se ne nalaze u samom centru grada. Slično je i u drugim gradovima u Srbiji. Jednostavno, ni zakup ni kupovina lokala u drugoj ili trećoj zoni više nisu interesantne", kaže Branko Šajkunić.

Najveća ponuda u Beogradu

Na sajtu 4zida trenutno je više od 4.500 aktivnih oglasa za izdavanje poslovnog prostora, od čega se gotovo polovina odnosi na one u Beogradu (2.120), a slede Niš (799) i Novi Sad (701). Što se Beograda tiče, najveća ponuda poslovnog prostora je u opštinama Zemun, Novi Beograd, Vračar i Stari grad. Na cenu najma poslovnog prostora pre svega utiče kvadratura, lokacija, pogotovo kada su u pitanju lokali pogodni za prodavnice i ugostiteljske objekte, dok je kod kancelarijskog prostora, osim lokacije, na ceni njegova atraktivnost, dostupnost parkinga, ali i drugi sadržaji dostupni u samoj zgradi ili njenoj blizini.

Bašta i izlog od velikog značaja

Za ugostiteljske objekte je od velikog značaja i da li poslovni prostor ima baštu ili parking, dok je kod lokala interesovanje za one koji imaju adekvatan izlog daleko veći. Najvišu cenu imaju lokali koji se nalaze na najatraktivnijim lokacijama u centru, pa se na ovom sajtu nudi lokal od 55 kvadrata u Ulici Đure Jakšića, nekoliko koraka od Knez Mihailove po ceni mesečnog najma od 2.500 evra i to za advokatsku kancelariju, banku, stomatološku ordinaciju ili sličnu namenu, dok je cena zakupa lokala od oko 80 kvadrata u Dečanskoj ulici 3.000 evra.

Stanovi kao kancelarijski prostor

Sa druge strane, analize tržišta pokazuju da u Srbiji, u kojoj je tokom 2022. izgrađeno oko 120.000 kvadrata poslovnog prostora, potražnja za adekvatnim kancelarijskim prostorom i dalje nadilazi ponudu, a vlada potražnja i za halama i proizvodnim pogonima.

"Često zakupodavci stanove izdaju kao kancelarijski prostor, ali nije svaki stan pogodan za kancelariju. Takođe, nekada je bio trend da se stanovi u prizemlju adaptiraju kako bi se izdali kao poslovni prostor, dok u poslednje vreme tržište funcioniše tako da će se poslovni prostor pretvarati u stambeni", kaže sagovornik iz agencije BG posrednik.

Presek trenutnih oglasa na sajtu 4zida pokazuje da su cene zakupa stanova u najvećim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša porasle u odnosu na isti ovaj period prošle godine. Tako su prosečne cene izdavanja garsonjere u Beogradu porasle sa 230 na 300 evra, dok se jednosoban stan umesto za 300 sada izdaje za 400 evra.