Jedna od stavki koja je postala imperativ u oglasima za stanove jeste da je reč o "lux" nekretnini. Gotovo da nema oglasa gde ne stoji ta napomena. A da li ti objekti zadovoljavaju kriterijum za koji važe? Uglavnom, ne.
Pored izuzetaka i onih koji ispoštuju značenje te reči, uglavnom se radi o kvarnom načinu vlasnika stanova i kuća da prevare potencijalne kupce i zakupce i namame ih uveravajući ih da se radi o bolje opremljenoj nekretnini nego što zaista jeste.
Zbog toga svaki dan gore društvene mreže zbog nerealnih cena i poređenja naših predela sa onima na Maldivima.
A šta zapravo mora da ima nekretnina koja nosi pridev "lux"?
Ukoliko pregledate oglase u Beogradu, više od 1.000 stanova i kuća je trenutno na prodaju, kvadrature od 200 do 500, koje "obavezno" imaju uz sebe pridev "lux".
Ipak, nije samo kvadratura uslov da neka nekretnina bude luksuzna, pogotovo ako uzmemo u obzir da se određen broj ovih nekretnina, pogotovo kuća u Beogradu, nalazi u priradskim opštinama, gde je kvadrat jeftiniji, a nekretnine su obično manje luksuzne od onih koje se nalaze na Dedinju ili Senjaku.
Cena luksuznih stanova kreće se od 4.000 evra/m2, pa naviše, a kvadrat luksuznih kuća često košta i po 10.000 evra ili više. Luksuzne kuće često imaju veliko dvorište i zatvorene ili otvorene bazene, a ako su u pitanju stanovi, često imaju džakuzi na terasi.
U sklopu luks objekta obično možemo naći prostorije za vežbanje ili relaksaciju (kućni bioskop ili bilijar), sobe pretvorene u garderobere, radne kabinete ili prijemne sob.
Luksuzne kuće najčešće imaju garaže u koje stane nekoliko vozila, a neke kuće imaju i dodatnu kuću u dvorištu koja je predviđena za život posluge.
U čemu je caka?
"U današnje vreme digitalizacije "lux" nekretnina je u potpunosti podređena potrebama savremenog čoveka. Samim tim kvalitet koju ta nekretnina kao životni prostor treba da pruži je višeslojan", kaže za "Blic Biznis" Nebojša Ivić iz iO Partners.
Prema rečima sagovornika, postoji nekoliko jasnih kriterijuma koje bi trebalo da ispunjava luksuzna nekretnina.
Pre svega, trebalo bi da se vodi računa o primeni kvalitetnih prirodnih materija, koji su tehnološki dobro obrađeni.
"Podrazumeva se da su prostorije van standardnih površina, svetle, visokih tavanica. Takvi objekti moraju biti energetski efikasni", ističe saogovrnik.
Dalje, takve zgrade trebalo bi da budu "pametne", odnosno, digitalizovane, u kojima ima obezbeđenje.
Trebalo bi se da vodi računa o besprekornom čišćeju, ali i zelenim površinama.
"Kao što sam rekao, uglavnom takve zgrade imaju spa centar, ali gleda se i površina. Na primer, da prostor ima tri spavaće sobe. Namšetaj uglavnom potpisuje neki dizajner", navodi Ivić.
Dodatno, vlasnici nekretnina više vole u oglas svojih nekretnine stave kategorije "penthaus, dupleks ili salonac" koje više upućuju na to kakva je nekretnina.
I dok se pod pojmom "salonac" podrazumeva nekretnina u starogradnji, visokih plafona i kružnog rasporeda prostorija, penthausi su najčešće stanovi u novijoj gradnji, koji se nalaze na vrhu zgrada i najčešće imaju velike terase sa lepim pogledom.