Nekretnine - Srbija

Stanovima ponovo krenulo

Tržište nekretnina konačno se pokrenulo u većini srpskih gradova. Najveći doprinos tome daju gastarbajteri, koji su trenutno najozbiljniji kupci, ali i prodavci.

Oni koji su dočekali penziju i rešili da ostanu da žive tamo gde su decenijama radili sada po realnim cenama prodaju kvadrate u domovini. Za razliku od njih, srednja generacija ipak kupuje nekretnine u svojoj zemlji, pošto je sada idealna prilika. Takođe, na tržištu su se pojavili i stanovi za koje kupci ne izmiruju obaveze po hipotekarnim kreditima.

Kvadrati koje prodaju banke imaju znatno nižu cenu od tržišne. Naime, ukoliko klijent ne izmiruje mesečne obaveze banka angažuje veštaka, koji osim tržišne procenjuje i takozvanu likvidacionu cenu u slučaju hitne prodaje. Taj iznos je manji za 25 do 30 odsto od tržišne vrednosti stana. Preporuka banaka je da klijenti sami, ukoliko ne mogu da plaćaju rate za kredit, nađu kupca, izmire obaveze prema zajmodavcu i tako im još i ostane para za kupovinu manjeg stana ili zakup. U praksi, međutim, gotovo da nema kupaca koji ulaze u takvu “avanturu”, mada u agencijama za promet nepokretnosti kažu da, ukoliko se taj postupak odvija u saradnji sa bankom, problema nema.

- Nema rizika u kupovini stana sa hipotekom, jer će kupac dobiti takozvanu brisovnicu, odnosno dokaz da je nekretnina “čista” - kaže Kaća Lazarević, suvlasnica “Alke”. - Ali, takve transakcije treba raditi samo u saradnji sa bankom i uz angažovanje renomirane agencije za promet. Kapara se u takvim slučajevima ne isplaćuje. Inače, kupci sada i te kako vode računa o pravnoj sigurnosti pa tako u većini slučajeva ne prihvataju kvadrate koji nisu uknjiženi i one koji su u postupku legalizacije. Činjenica je da samo jedan odsto investitora uknjiži nekretnine pre raspodele ključeva. Kada je reč o ceni, još ima mnogo prodavaca koji ne shvataju da je ružičasto vreme za prodaju prošlost. Vreme visokih cena kvadrata je iza nas, pa prodavci i investitori treba da prave nove kalkulacije.

Janković ističe da je, trenutno, u Boru u ponudi oko 70 stanova, ali da je, uprkos povoljnim kreditima koje odobravaju banke, potražnja za njima veoma slaba. (Lj. T.)

“Udarne lokacije” su zabeležile pojeftinjenje, ali postoji cena ispod koje se ne ide. Jedno vreme neopravdano papreni novobeogradski blokovi i naselja koja nisu u centru grada vratila su cene na period od pre četiri godine, i to su realne cifre. Sada u novobeogradskim blokovima stan može da se kupi za 1.300 evra po kvadratu, na Karaburmi od 1.000 do 1.300, a u Borči za 700 do 900 evra. Kod “Beogradske arene” kvadrat je 2.000 do 2.200, a na Vračaru od 1.500 do 2.500 evra, naravno, ne računajući ultraluksuzne stanove.

Pravi porast potražnje za stanovima očekuje se sa porastom kupovne moći i jačanjem domaće valute. U “Koliersu” kažu da je teško oceniti kada će se to desiti, verovatno za godinu-dve, što je i optimalno vreme za realizaciju velikih projekata, koji su trenutno u pripremi na tržištu Beograda, pre svega izgradnja 4.700 stanova na lokaciji bivše kasarne “4. juli”.

KRAGUJEVAC: SLAB PAD

TraŽnja, odnosno prodaja stanova pala je za oko 30 odsto u odnosu na raniji period, procene su kragujevačkih građevinara i trgovaca nekretninama. U Kragujevcu se trenutno “aktivno” gradi oko 500 stanova, dok su mnoga gradilišta stala, radovi su započeti, ali je rok završetka neizvestan.

Cene su neznatno pale i kreću se, zavisno od lokacije i kvaliteta gradnje, od 900 do 1.500 evra za kvadrat novog stana. U najužem centru grada oko 1.000 evra ceni se kvadrat i u starijim zgradama, dok se na periferiji može pazariti i za 700 evra.

NOVI SAD: POSLE ZASTOJA

Stanovi se u Novom Sadu ponovo traže. Potražnja, kako ističu investitori, istina, nije onakva kakva je bila pre nekoliko godina, ali stvari u stanogradnji su se, posle krize i najava da će u ponudi biti stanova i za 650 evra po kvadratu, ponovo pokrenule.

Posle zastoja koji je trajao nekoliko meseci najtraženiji su, kako objašnjava Tatjana Zelenika, menadžer u kompaniji “Houm invest”, stanovi površine do 50 kvadratnih metara.

- Cene se, u zavisnosti od lokacije i stepena izgrađenosti, kreću od 1.000 pa do 2.500 evra po kvadratnom metru - kaže Zelenika.