Građani koji su bez građevinske dozvole adaptacijom zajedničkih prostorija došli do krova nad glavom, zahvaljujući potpisima vlasnika u čijem je posedu više od polovine ukupne površine stambene zgrade, u postupku legalizacije moraće da dostave novi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Potrebna je saglasnost svih vlasnika stanova, osim ukoliko Ministarstvo za prostorno planiranje izmenama i dopunama Zakona o održavanju stambenih zgrada ne nađe neko rešenje i premosti ozbiljan problem, koji proističe iz odluke Ustavnog suda o neustavnosti tri odredbe zakona. Ministarstvo još traga za rešenjem, a pomoć će potražiti, kako saznajemo, od Ustavnog suda. Osporene odredbe odnose se na potrebnu saglasnost vlasnika stanova u slučaju prenamene zajedničkih prostorija. Prema oceni Ustavnog suda, tavanski prostor, ravni krovovi i druge zajedničke prostorije su nedeljiva zajednička svojina svih vlasnika. To znači da je samo uz saglasnost svih vlasnika moguće pretvaranje zajedničkih prostorija u stambene jedinice ili njihovo pripajanje susednom stanu, a ne kao što je do sada bio slučaj uz potpise vlasnika, kojima pripada 51 odsto površine zgrade.
Građani koji su bez građevinske dozvole adaptacijom zajedničkih prostorija došli do krova nad glavom, zahvaljujući potpisima vlasnika u čijem je posedu više od polovine ukupne površine stambene zgrade, u postupku legalizacije moraće da dostave novi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Potrebna je saglasnost svih vlasnika stanova, osim ukoliko Ministarstvo za prostorno planiranje izmenama i dopunama Zakona o održavanju stambenih zgrada ne nađe neko rešenje i premosti ozbiljan problem, koji proističe iz odluke Ustavnog suda o neustavnosti tri odredbe zakona.
Ministarstvo još traga za rešenjem, a pomoć će potražiti, kako saznajemo, od Ustavnog suda. Osporene odredbe odnose se na potrebnu saglasnost vlasnika stanova u slučaju prenamene zajedničkih prostorija. Prema oceni Ustavnog suda, tavanski prostor, ravni krovovi i druge zajedničke prostorije su nedeljiva zajednička svojina svih vlasnika. To znači da je samo uz saglasnost svih vlasnika moguće pretvaranje zajedničkih prostorija u stambene jedinice ili njihovo pripajanje susednom stanu, a ne kao što je do sada bio slučaj uz potpise vlasnika, kojima pripada 51 odsto površine zgrade.
Prema rečima ministra Dulića, sporni zakon je na snazi od 1995. godine. Desetine hiljada zahteva za legalizaciju odnose se upravo na pretvaranje zajedničkih prostorija u stambene jedinice.
- Veoma nas je iznenadila odluka Ustavnog suda, koju moramo da ispoštujemo - kaže Dulić.
- Jasno je da ubuduće prenamena zajedničkih prostorija neće biti moguća bez saglasnosti svih vlasnika. Ali, pokušavamo da nađemo način kako da zaštitimo one koji su do sada obezbedili krov nad glavom.