Nekretnine - Srbija

Tržište nekretnina u 2023. godini - investirati ili sačekati kraj krize

Sagledavajući temu iz različitih uglova, svi panelisti su se složili da je kupovina nekretnina svakako najbolji način za ulaganje novca, a zaključili su i da, ako se nekome kupuje stan, najbolje bi bi bilo da to uradi sada nego da čeka smirivanje krize jer će u tom slučaju samo skuplje platiti.

Na panelu govorili su: direktorka marketinga i prodaje "Cushman&Wakefield CBS International" Mina Kalezić, project director u kompaniji "Deka inženjering" Dušica Gaković, direktor Direkcije za upravljanje mrežom filijala "OTP banke" Dejan Vučinić, suvlasnik i direktor kompanije "Kadena Properties" Živorad Vasić, pomoćnik direktora Sektora za razvoj i inovacije u "Republičkom geodetskom zavodu" Darko Vučetić i predsednik upravnog odbora nevladinog i neprofitnog udruženja "Klaster nekretnine" Nenad Đorđević. Panel je moderirala menadžerka korporativnih komunikacija "Ringier Srbija", Beba Dragić.

Govoreći o najavama iz ECB da će kamate rasti do polovine 2023. godine i uticaju na stambene kredite u Srbiji, Dejan Vučinić, direktor za upravljanje mrežom filijala "OTP banke", istakao je da će ih podizati dok ne dođe do smanjenja stope inflacije.

- Predviđanje je da će u pitanju biti period 9 meseci podizanja kamatnih stopa dok ne dođe do smanjena stope inflacije. Pad tražnje stambenih kredita jeste bio primetan u ovoj godini - istakao je on.

Osvrćući se na podatke OTP banke za ovu godinu on isitče da s obzirom na to da OTP ima "market šer" na tržištu od 22 odsto, kada se poredi godina sa godinom, imaju rast od 28 odsto.

- Svakako imamo usporenje pred kraj godine, ali se nadamo da će već na proleće, kada se situacija malo stabilizuje, doći do obrnutog trenda kada inflacija počinje da se spušta, i kada kamatne stope budu niže - istakao je on.

Dušica Gaković, projektna direktorka kompanije "Beta inženjering" je istakla da stambeni krediti ne učestvuju u velikoj meri u kupovini luksuznih nekretnina, kao što su one u ponudi u kompleksu "Novi Dorćol".

- Kupci koji mogu sebi da priušte stanovanje ili investiciju u ovakvim kompleksima zapravo nisu u najvećoj meri kreditni kupci. To su ljudi koji su odličnog finansijskog statusa i koji su spremni da finansiraju na najbolji mogući način, a to je da su pouzdani kada plasiraju svoj novac u nepokretnost. Tako on sigurno neće izgubiti na vrednosti, nego će zapravo u narednom vremenskom periodu samo porasti u ovakvim kompleksima jer tu kupac ima sve ono što želi - istakla je Gaković.

Kao drugi razlog pogodnosti tržišta luksuznih nekretnina ona je navela veliki skok cena u odnosu na ranije godine, odnosno da stanovi koji su kupljeni u "A bloku" 2015. ili 2016. godine, pa čak i 2017, danas koštaju 70 do 100 odsto više u smislu cene kvadrata u odnosu na one cene po kojoj su kupljeni.

- Zato su kupci zadovoljni i nastavljaju da investiraju na taj način. Tako da monetarna politika Republike Srbije i podizanje kamatnih stopa nisu u velikoj meri uticali na pad tražnje u kompleksima kao što je "Novi Dorćol" - rekla je Gaković.

Živorad Vasić, direktor kompanije "Kadena propertis", odgovarajući na pitanje šta je po njegovom mišljenju obeležilo ovu godinu na tržištu nekretnina i da li se ti trendovi mogu preneti i u 2023. godinu je istakao da Beograd i Srbija dekadama nisu bili građeni.

- Ima mnogo lokacija koje su investitori kupovali u prethodnih 10-15 godina koje se nisu razvijale. Mi imamo sada milion ili milion i dvesta novoizgrađenih kvadrata na lokacijama kao što je Dorćol, Novi Beograd, Bežanijska kosa... Sve su to kompleksi gde cena kvadrata varaira od 3.000 evra, pa naviše, gde postoji garažno mesto nekog ko održava taj kompleks i to mi nazvivamo "grad u gradu".

- Cene kvadrata nastavljaju da rastu, tačno je i da kamatne stope rastu, da euribor raste, međutim, podatak da je na svim ovih kompleksima 85 odsto kupaca koji kupuju stanove sa gotovinom, a da 15 odsto kreditnih kupcaca koji imaju relativno dobre poslove i koji mogu da izdrže da plaćaju rate i kamate - rekao je Vasić.

Dodao je da ćemo ipak videti zasićenje na beogradskom tržištu kvadrata, pa će se sve ono što se dešava u Beogradu preliti i na ostatak Srbije. Gradovi poput Niša ili Novog Sada će takođe krenuti sa razvojem stambenih kompleksa kao što se sada dešava u Beogradu. Vasić se osvrnuo i na izuzetno visoke kirije, rekavši da su one veštački podignute u poslednjih 6-7 meseci i da su one u poslednjih mesec dana stale i ne rastu kao ranije zbog dolaska stranih državljana.

Darko Vučetić, pomoćnik direktor sektora za razvoj i inovacije Republičkog geodetskog zavoda istakao je da građani Srbije imaju jedan od 10 najboljih sistema u svetu što se tiče upisa nepokretnosti u katastar, prema Ujedinjenim nacijama i Svetskoj banci.

On je ukazao i na značaj novog sistema digitalizacije u odnosu na kompleksan i zamršen sistem koji je ranije bio u upotrebi, kao i plan da u 2023. godini digitalizacija bude potpuno sprovedena u RGZ-u.

- Problem je što neke oblasti i dalje pokriva preko 53 zakona različite starosti i kompleksnosti i to je izvor problema. Što se tiče digitalnog rada, sada mi to završavamo za tri dana, ali i dalje ti neki zakoni moraju da se koriste. Rešenje tog problema je prelazak za potpunu digitalizaciju u 2023. godini, kako novih, tako i onih predmeta koji imaju stare isprave - kaže Vučetić.

Nenad Đorđević, predsednik upravnog odbora "Klaster nekretnina", istakao je da dolazak stranih državljana u Srbiju on vidi kao šansu, a ne kao pretnju.

- To je šansa zbog toga što je naše tržište uvek zbog prirode imalo znatno niže cene u odnosu na tržišnu cenu kada se gleda kapitalizacija i vi ste u Srbiji ranijih godina imali relativno spor povraćaj investicija. Sa dolaskom novih ljudi, najvše ruskih državljana, porasla je potražnja i ako ove cene ostanu, mi ćemo imati kapitalizaciju koja je približno onome što imamo u razvijenim zemljama.

Mina Kalezić, direktorka prodaje i marketinga u "Cushman&Wakefield CBS International" je potvrdila da je ulaganje u nekretnine najominjeniji način čuvanja novca naših ljudi jer se to svakako najviše isplati.

- Ko je kupio stan u 2019. godni po 2500 evra za kvadrat na Novom Beogradu, danas ga izdaje za 1.200 evra minimum mesečno. Što znači da je taj neko vratio nekretninu za 5 godina, što je bilo nezamislivo jer je prosek bio 20 godina, navela je kao primer Kalezić.

Ona se osvrnula i na zanimljiv podatak da se na godišnjem nivou izgradi između 7 i 8 hiljada stambenih jedinica, a proda se između 18 i 20 hiljada.

- Mi smo već sa ovim kvartalom na preko 15.000 stanova za Beograd, što znači da ćemo premašiti 20.000 prodatih jedinica u ovoj godini. To dovodi do toga da u pretprodajnom procesu gradnje vi imate de facto rezervacije koje morate da ispoštujete i ne možete da menjate cenu, istakla je ona.