Cene nekretnina u Srbiji su poslednjih godina doživele vrtoglav skok, pa su tako od 2016. narasle za 30 odsto. Međutim, Srbija nije usamljena u rastu cena kvadrata, jer se slična situacija dešava širom Evrope.
Tako su, jednako kao kod nas, cene skočile i u Frankfurtu, Stokholmu, Amsterdamu i Madridu, dok su oko 40 odsto porasle u Luksemburgu, Portugaliji, Slovačkoj i Irskoj.
Niske kamatne stope, koje su trebale da ubrzaju oporavak evropske ekonomije posle krize, donele su zapravo nove probleme.
Kako navodi "The New York Times", novac je toliko jeftin da se debitori utrkuju u kupovini stanova i kuća. Recimo, stambeni kredit na 20 godina u Frankfurtu ili Parizu može se dobiti po kamatnoj stopi od jedan odsto. S druge strane, investitori su dobili šansu da dobro zarade otkupljivanjem nekretnina u čitavoj Evropi.
U Madridu i Barseloni su istovremeno skočile i cene zakupa, pa je premijer Pedro Sančes prošlog leta ograničio cene zakupa na stopu inflacije, koja sada iznosi 0,4 odsto. Cene nekretnina u Parizu u proseku iznose 10.000 evra po kvadratu i među najvišima su u Evropi. I u tom gradu su porasle i cene zakupa, a s obzirom na to da 70 odsto građana iznajmljuje stambeni prostor, gradonačelnica je nametnula kontrolu tih cena.
Ipak, Berlin je "najteže pogođen". Kada su cene zakupa prošlog leta doživele rast od 50 odsto posle pet godina, grad je uveo zamrzavanje cena zakupa na pet godina, a zakupci imaju pravo da traže umanjenje cene ako ona bude previsoka.
Glavni ekonomista Komercbanke u Frankfurtu, Jorg Kramer kaže da su se u nekim delovima Evrope, vrednosti vratile, ili čak prebacile na nivo na kojem su bile pre dužničke krize u Evropi, izazvavši zabrinutost da se ovakva eksplozija na tržištu nekretnina neće završiti dobro.
Potražnja je zapravo porasla u rasponu od pet godina, otkada je Evropska centralna banka jednu od svojih referentnih kamatnih stopa spustila ispod nule. U skladu s tim cene su toliko porasle da vlasništvo nad nekretninama mogu da priušte samo oni sa visokim prihodima. Dok istovremeno rastu i cene zakupa stanova, radnička klasa se sve više povlači iz urbanih centara.
Čelnik banke UBS za nekretnine ističe da u nekim delovima Evrope "niske kamate guraju vrednost nekretnina u zonu rizika".
Bundesbank, nemačka centralna banka, saopštila je nedavno da su nekretnine u nemačkim gradovima precenjene za 15 do 30 odsto, a istraživanje UBS navodi da je rizik najakutniji u Minhenu, Frankfurtu, Parizu i Amsterdamu. Holandska centralna banka je istakla da je "sistematski rizik" na holandskom tržištu nekretnina najveća pretnja finansijskoj stabilnosti. Kako tvrde, iznenadni pad cena mogao bi da bude katastrofalan za dužnike i banke, s obzirom na to da je ukupan dug domaćinstava 527 milijardi evra, što je skoro dve trećine holandske ekonomije.
ECB nema mnogo prostora za manevrisanje, a nedavno je pozvala političare da preduzmu mere koje će sprečiti dalji rast cenovnog balona.
U Srbiji cena kvadrata ostaje na aktuelnom nivou
Poznavaoci domaćeg tržišta tvrde da ove godine ne treba očekivati značajnije promene ionako paprenih cena kvadrata u Srbiji. Tražnje će, kako kažu, biti ali i povećane ponude, što bi trebalo da napravi balans i cene zadrži na približno prošlogodišnjem nivou.
Kvadrat u Beogradu biće moguće kupiti po ceni od oko 1.000 evra, koliko košta na periferiji, do i više od 3.000 evra koliko se ceni na luksuznim lokacijama. Kvadrat u Novom Sadu istovremeno se kreće od 700 do 2.000 evra, a u Nišu od 500 do 1.000 evra.