Nekretnine - Srbija

Vesić: Zakon o planiranju i izgradnji prošao test javnosti

On je, povodom kritika na račun izmena tog zakona, koje će biti i tema najavljenog protesta, istakao za TV Prva da nema zakona koji je prošao test javnosti kao Zakon o planiranju i izgradnji, budući da je javna rasprava trajala 45 dana, u njoj su učestvovali brojni stručnjaci, a prihvaćeno je čak 100 od oko 600 primedbi.

Vesić je naveo da će, u skladu sa izmenama zakona, investitori imati obavezu da pre početka radova prilože polisu osiguranja od štete trećim licima, kako bi, u slučaju eventualne nesreće, građani mogli da naplate štetu, umesto da kao do sada čekaju sudski spor i najčešće ni ne dobiju obeštećenje.

Obaveza investitora je, i pre dobijanja upotrebne dozvole, da priloži dokaz o kretanju građevinskog otpada, odnosno da je otpad predat građevinskom operateru, što će doprineti smanjenju divljih deponija.

Ministar je istakao da se zakonom sada garantuje veća zaštita objekata kulture, a zavodi za zaštitu spomenika kulture imaju pravo da prilikom izrade urbanističkih planova traže izradu studije zaštite objekata, koja će postati obavezni deo plana, kao što će imati pravo na konzervatorski nadzor. Na taj način moći će da zaštite sve objekte u kulturno-istorijskim prostornim celinama, a moći će da utiču i na izgled fasada, kako se ne bi ugrožavao ambijent, rekao je Vesić.

Kao važnu novinu izdvojio je i uvođenje energetskog pasoša, kako bi građani znali kakav stan kupuju, koliko će plaćati račune...

Pojasnio je da postoje tri roka za pribavljanje energetskih pasoša: tri godine za zgrade u javnoj svojini, pet u vlasništvu pravnih lica i 10 godina za stambene zgrade, s tim što izradu studije neće plaćati stanari, već lokalne samouprave.

Uvodi se i obaveza zelene gradnje, olakšava se postavljanje solarnih panela. „Ovim se bitno smanjuje i mogućnost zloupotrebe, jer se jednom izdate primedbe, odnosno uslovi, ne mogu menjati”, podvukao je ministar.

Na konstataciju da je za opoziciju problematično ukidanje konverzije uz naknadu, Vesić je rekao da je to problem samo za grupu ljudi koja pokušava da napravi politiku od toga, ali nije problem ni za građane ni za investitore. „Srbija je jedina imala taj institut, što znači da je bio nepotreban, jer da je dobar imao bi ga još neko”, primetio je ministar. Podsetio je da je konverzija uz naknadu uvedena 2009. godine, kako bi se tadašnji predsednik Boris Tadić razračunao sa određenom grupom privrednika.