Kuća na obali Atlantskog okeana, apartman sa pogledom, nedaleko od plaže Egejskog, Jonskog ili Sredozemnog mora, deluju kao nedostižan san. A mnoge će iznenaditi da bi takve nekretnine u Grčkoj, Turskoj, pa i Americi mogli da zamene za pančevačku garsonjeru, ili stan u Rakovici.
Dok je prosečna cena kvadrata u Beogradu, u novogradnji, oko 2.000 evra, dvosoban stan u Orlandu, na Floridi, gde je Dizni vorld, košta 110.000 dolara. Garsonjera u bugarskom ski-centru Banjsko košta 400 evra po kvadratu, a na Kopaoniku - pet puta više. Luksuzni apartmani sa pogledom na more u Alanji ili solunskoj regiji su od 40.000 do 70.000 evra, a nekretnine u Beogradu na vodi stižu i do 8.000 evra! Jeftiniji su čak i oni na Majami Biču.
Ne čudi onda što je za mnoge građane Srbije, poslednjih godina, ulaganje u nekretnine u inostranstvu postalo ozbiljan biznis. Sve češće postaju vlasnici tapija u omiljenim letovalištima, nedaleko od Soluna ili na obalama Mediterana, pa čak i Atlantskog okeana. Procedura je vrlo jednostavna.
- Samo ove nedelje imali smo četiri mušterije iz Srbije, odakle je čak 70 odsto naših kupaca - kaže Amira Lević, agent nekretninama u Turskoj. - Najinteresantnije je što za kupovinu, osim novca, treba još jedino pasoš. Uz to, plaća se vlasnički list, koji je oko četiri odsto cene nekretnine. Posle potpisivanja ugovora, dobija se za sedam do deset dana.
Kako kaže, raskošno opremljeni, prostrani stanovi u Alanji, u blizini mora, sa bazenima, saunama, fitnes centrima u zgradama, mogu se pazariti za 600 do 1.200 evra po kvadratu. Skuplja od toga je starogradnja u Nišu i Kragujevcu. Dupleksi sa dva kupatila i više od 100 kvadrata, uglavnom su do 70.000 evra. Prema rečima Levićeve, poslednjih nekoliko godina skočila je cena stanova u Istanbulu od 1.500 do 3.000 evra. Ali i dalje se odlični stanovi prodaju ispod beogradskog proseka.
Kada je Grčku pre desetak godina pogodila jaka ekonomska kriza, cene nekretnina na moru pale su na 500 evra, pa je na hiljade Srba pokupovalo apartmane po cenama šupa i garaža u Beogradu. U Leptokariji postoji Niška ulica, jer je tamo čak 35 Nišlija kupilo stanove, koje danas uspešno rentiraju.
- Gotovo da nema zgrade u turistički popularnim mestima solunske regije bez vlasnika iz Srbije - kaže Ana Pavlica Majorov iz agencije za nekretnine u Grčkoj. - Interesovanje je i dalje veliko, a tokom pandemije kupoprodaja se obavljala uz ovlašćenja. Kvadrati na Kasandri i Sitoniji su nešto skuplji, dok u solunskoj regiji, u Parei, 136 kvadrata u dva nivoa košta svega 63.000 evra. Imamo primer luksuzno opremljenog stana u Agija Trijadi od 62 kvadrata za 79.000 evra.
Da nije komplikovano kupiti krov nad glavom ni u Americi, kaže agent za nekretnine iz Niša Slaviša Pešić.
- Za svoje klijente smo pronalazili povoljene stanove širom Amerike - kaže Pešić. - Od pristojnih stanova do luksuznih kuća, koje koštaju 270.000 dolara. Interesantan je i primer stanova na Floridi od oko 60 kvadrata za nekih 100.000 dolara. Kuće u centru Čikaga mogu da se pazare za 200.000 dolara.
Državljanstvo
Uslovi za kupovinu nekretnine u Turskoj su da površina zemljišta u vlasništvu stranih državljana ne može prelaziti 30 hektara, a ako iznos premašuje 250.000 dolara, stranac ima pravo na državljanstvo. Za posedovanje nekretnina u Grčkoj potrebni su samo - pasoš, novac i dobra volja.
Pazare hale i prodavnice
Jednospratna kuća u turskom letovalištu Didim, u egejskoj regiji, može se kupiti za 35.000-60.000 evra, a manja lokal je od 110.000 do 140.000 evra. Naši u Turskoj kupuju ne samo stanove, već i poslovne prostore. Sportska dvorana u centru Antalije košta 30.000-50.000 evra. Cene kancelarija u Istanbulu počinju od 140.000 evra.