Nekretnine - Srbija

Zašto su skočile cene stanova?

Posle nekoliko godina stagnacije, cene stanova počele su da rastu. U velikim gradovima nekretnine na dobrim lokacijama poskupele su i do 30 odsto za godinu dana. Stručnjaci kažu da je oporavak tržišta odnos zdrave ponude i tražnje i da nema opasnosti od lažnog rasta i pucanja tržišnog balona.

Kada je tražnja veća od ponude, onda i cena raste. Ta zakonitost nije zaobišla ni tržište stanova posebno u većim gradovima. Više faktora uticalo je na rast cene stanova, bilo da je reč o korišćenim ili o novim stanovima.

"S obzirom na to da se u ovom trenutku grade pre svega kvalitetniji stanovi, dakle stanovi namenjeni klijenteli koja ima više novca. Kako se takvi stanovi grade, i mnogo luksuzniji i kvalitetniji, direktna posledica toga je i viša cena prosečnog kvadratnog metra", objašnjava Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta Beograd.

U Privrednoj komori smatraju da je situacija sa cenom kvadrata na periferiji drugačija, gde je najveća stopa sive gradnje u poređenju sa centrom Beograda.

Takođe, sve je manje dobrih majstora jer godinama nije bilo interesovanja za građevinske zanate.

"U svim segmentima građevinarstva, od izrade konstrukcije do završnih instalaterskih radova, cena radne snage u Srbiji je porasla. Oseća se nedostatak, pre svega zato što Evropa traži radnu snagu", kaže Aca Popović iz Privredne komore Beograda.

Jeftiniji stambeni krediti

Šta se u međuvremenu desilo kada je reč o uticaju stambenih kredita na stanogradnju? Na primer, u novembru 2016. te stambene pozajmice bile su 385 milijardi dinara. Krajem 2017. plasmani su opali čak za tri milijarde dinara.

U 2018. godini stambeni krediti počeli su da rastu, pa je vrednost stambenih pozajmica sada 403 milijarde dinara ili za oko 185.000.000 evra više nego u poslednjih nekoliko meseci.

"Pre tri-četiri godine imali ste situaciju da vam je odnos kursa dinar-evro bio 125 dinara za jedan evro. Sada je odnos 118 dinara. Samim tim naša kupovna moć je porasla, kreditno smo sposobniji i možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu", pojašnjava Aca Popović.

Ako je veća tražnja od ponude postavlja se pitanje – ko utiče na tražnju i kojim novcem? Do pre nekoliko godina kamate na oročenu deviznu štednju bile su i do nekoliko procenata. Kako je dinar ojačao, a te kamate pale ispod pola procenta godišnje, ljudi su počeli da kupuju stanove, adaptiraju ih i izdaju na jedan dan.

U agencijama za promet nekretnina kažu da na tražnju utiče i veliko naseljavanje Beograda doseljenicima iz manjih gradova. Oni traže stanove u centru grada, gde je ograničena prodaja.

Ako bi se vlasnici odlučili da prodaju stan u centru Beograda i kupe najčešće bolji a jeftiniji u prigradskim opštinama, onda bi se i promet povećao.tanovima.