Nekretnine - Srbija

Zbog kredita cena stanova skočila 13 odsto

Iako je u prvoj polovini ove godine, u odnosu na isti period lane, sklopljeno za dva odsto manje ugovora o prometu nekretnina, vrednost tog tržišta porasla je za oko 200 miliona evra ili 13 procenata.

Naime, vrednost transakcija u prošlogodišnjem polugodištu iznosila 1,6 milijardi evra, dok se ove godine prometovalo u iznosu od 1,8 milijardi. U Republičkom geodetskom zavodu, koji objavljuje ove podatke, objašnjavaju da je vrednost porasla jer su uglavnom kupovane nekretnine u novogradnji, gde su cene kvadrata skuplje.

Kaća Lazarević iz istoimene agencije za promet nekretninama, tvrdi za Danas da podaci koje objavljuje RGZ nisu potpuni ni ažurni, pa iako je iz projekta digitalizacije njihova baza trebalo da bude oslonac u prometu nekretnina, ne može se koristiti jer je nepotpuna.

– Agencije koje se bave posredovanjem i procenom, trebalo bi da raspolažu podacima o prometovanim nekretninama. Ali, od Poreske uprave ne možemo da ih dobijemo, od notara takođe i prinuđeni smo da koristimo i plaćamo bazu RGZ-a. Međutim, iz nje ne može da se vidi prava slika prometovane nekretnine, jer osim adrese, broja kvadrata, cene i na kom je spratu, nedostaju informacije kada je zgrada sazidana i na koliko spratova, u kakvom je stanju stan. Takođe, nisu obuhvaćeni svi podaci o prometu iz određenog perioda. U poslednjem izveštaju naveli su da je najskuplje plaćena jedna kuća na Dedinju, više od dva miliona evra, ali se tamo kuće i vile prodaju i za mnogo veći novac, za pet i sedam miliona. U izveštaju RGZ-a toga nema – kaže Lazarević.

Ona potvrđuje za Danas da su kvadrati poskupeli, ali ističe da je reč uglavnom o prometu u Beogradu i Novom Sadu. Naime u prestonici se odvija oko 44 odsto ukupnih promena na tržištu nekretnina, sa Novim Sadom udeo se penje na 60 odsto.

– Nesporno je da se cene povećavaju, posebno u novogradnji. U prošloj godini one su u Beogradu porasle za 10,5 odsto u odnosu na prethodnu, dok je u Novom Sadu kvadrat u proseku skuplji i za 11,4 procenta. Ako se posmatra samo novogradnja, u prošloj u odnosu na prethodnu godinu cene su skočile za devet odsto, što je rekordan decenijski rast. Na to su u velikoj meri uticali jeftiniji stambeni krediti koji su proizveli povećanu tražnju. A kredite uzimaju mlađi ljudi i oni se pre odlučuju za novogradnju. Uz to, i sama gradnja je poskupela. S jedne strane cene građevinskog zemljišta su više, sve što može proglašava se ekstra zonom samo da bi uz dozvolu bilo naplaćeno, a investitori i za radove sada moraju da izdvoje više jer nema radnika, posebno zanata poput keramičara, tesara, zidara – objašnjava Lazarević.

Prema rečima sekretara udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, Žarka Malinića skuplje nekretnine posledica su rasta standarda, BDP-a i olakšanih uslova za podizanje kredita, ali i tradicija stanovništva da poseduje nekretninu u vlasništvu.

– Zbog toga su ne samo povećana ulaganja u tom sektoru nego se investitori češće opredeljuju za izgradnju jedinica više cenovne vrednosti, premijum i A klase, posebno u Beogradu i većim centrima a ređe idu na ekonomične stanove, pa se to odražava i na finansijski efekat – navodi Malinić.

On smatra da tržištu usled naglog rasta ne preti slom jer tvrdi da se cene ne grade veštački.

– Još uvek najveći promet prate kreditne aktivnosti banaka, a one su prilično stroge u uslovima, potrebno je i ozbiljno učešće i hipoteke, pa se ovde ne može ponoviti scenario iz SAD od pre desetak godina, gde je skoro i dete moglo da dobije stambeni kredit. Moguće je, međutim, da se pogrešno investira, da se ne proceni adekvatno atraktivnost lokacije i vrsta nekretnine koja se tu nudi, ali bi to bili pojedinačni slučajevi – ističe Malinović i dodaje da su tržište nekretnina podstakli i kvalitetniji zakoni u tom sektoru koji su omogućili bolju evidenciju.

Tomislav Sekulić, savetnik u agenciji Europa ekskluziv rijlestejt, kaže za Danas da je rast cena na tržištu nekretnina činjenica proizašla iz povoljnijih uslova kreditiranja za koje apliciraju pre ljudi koji mogu da dozvole skuplje kvadrate, dok su oni i dalje nedostupni prosečnom stanovniku.

– Mislim da su cene nekretnina nerealno visoke i da nastavljaju da rastu a to će trajati sve dok ima kupaca spremnih da plate. Međutim, nadam se da taj trend rasta neće dugo trajati jer se malo pribojavam efekta „balona“, s obzirom na to da tempo po kome rastu cene kvadrata ne ide u korak sa stopom rasta privrede niti sa životnim standardom – kaže Sekulić.

Poslovni prostor nije na prodaju

– Na tržištu ozbiljno nedostaje poslovni prostor, traže se čitave zgrade, iz novogradnje ili renovirani stari objekti, čak prizemlja koja je moguće preurediti. U ovoj godini u izgradnji se nalazi 26.000 kvadrata poslovnog prostora, sa već postojećim to bi bilo ukupno 75.000 metara kvadratnih od čega je 60 odsto A klasa. Ali sve se radi za iznajmljivanje, ne za prodaju jer je tako investitorima isplativije. Luksuzni poslovni prostor oni izdaju za 14 do 16 evra po kvadratu, dok je u B klasi cena oko devet evra – kaže Kaća Lazarević.