Zgrada u ulici Stevana Branovačkog u kojoj se od 2002. godine nalazi Zavod za izgradnju grada, konačnom i pravosnažnom sudskom presudom ponovo je vraćena građevinskom preduzeću „Neimar“. ZIG-u je naloženo da u zemljišnim i katastarskim knjigama ponovo uspostavi ranije stanje, te upiše „Neimar“ kao vlasnika. Zauzvrat „Neimar“ je obavezan da isplati Zavodu dug od 123 miliona dinara sa kamatama od 2002. godine. Pošto su radnici građevinskog preduzeća u štrajku zbog neisplaćenih zarada, jasno je da tih para ovo preduzeće nema, pa će verovatno ponovo morati da se nagode. Raniji Ugovor o poravnanju, koji je sud proglasio za apsolutno ništavan, sklopljen je u Trgovinskom sudu u Novom Sadu prvog dana jula 2002. godine. Tada je „Neimar“ na ime duga za neisplaćenu naknadu za opremanje komunalnog zemljišta dugovao ZIG-u 54,9 miliona dinara. Zgrada je procenjena na 123 miliona i ostatak od 68 miliona dinara novi vlasnik zgrade je isplatio...
Zgrada u ulici Stevana Branovačkog u kojoj se od 2002. godine nalazi Zavod za izgradnju grada, konačnom i pravosnažnom sudskom presudom ponovo je vraćena građevinskom preduzeću „Neimar“.
ZIG-u je naloženo da u zemljišnim i katastarskim knjigama ponovo uspostavi ranije stanje, te upiše „Neimar“ kao vlasnika. Zauzvrat „Neimar“ je obavezan da isplati Zavodu dug od 123 miliona dinara sa kamatama od 2002. godine. Pošto su radnici građevinskog preduzeća u štrajku zbog neisplaćenih zarada, jasno je da tih para ovo preduzeće nema, pa će verovatno ponovo morati da se nagode.
Raniji Ugovor o poravnanju, koji je sud proglasio za apsolutno ništavan, sklopljen je u Trgovinskom sudu u Novom Sadu prvog dana jula 2002. godine. Tada je „Neimar“ na ime duga za neisplaćenu naknadu za opremanje komunalnog zemljišta dugovao ZIG-u 54,9 miliona dinara. Zgrada je procenjena na 123 miliona i ostatak od 68 miliona dinara novi vlasnik zgrade je isplatio. U to vreme „Neimar“ je bio društveno preduzeće, a na čelu Zavoda bila je potpuno druga rukovodeća garnitura od sadašnje. Unazad nekoliko godina vlasnik „Neimara“ je Dušan Pavlović.
Početkom 2008. godine „Neimar“ podnosi tužbu kojom od Trgovinskog suda u Novom Sadu traži da ugovor o poravnanju proglasi apsolutno ništavim. Sud je uvažio tužbu, pošto prilikom zaključenju ugovora o poravnanju „Neimar“ nije pribavio saglasnost Agencije za privatizaciju Srbije da može da otuđi imovinu. S druge strane ZIG nije pribavio saglasnost Direkcije za imovinu Srbije, pa time nisu ispunjeni uslovi za zaključenje ugovora. Na ovu presudu ZIG se žalio Višem Trgovinskom sudu u Beogradu, koji je pretprošle godine žalbu odbio i potvrdio prvostepenu presudu.
Pošto Republički tužilac nije smatrao da ima osnova da podnese vanredni pravni lek - Zahtev za zaštitu zakonitosti, ZIG se obratio Vrhovnom kasacionom sudu Srbije. On je rešenjem zahtev odbacio, čime je prvostepena odluka postala izvršna, konačna i pravosnažna. Pošto je reč o parnici stranke mogu da se ponovo nagode, a šta će odlučiti ostaje da se vidi. Sem ove zgrade Neimar poseduje i dosadašnju upravnu zgradu sa placem na Limanu 3 u Novom Sadu kraj Dunava.
Sredinom sedamdesetih godina došlo je do spajanja Neimara sa Betonom, Novomontom i Elektroremontom, čime su postali najjače i najveće građevinsko preduzeće u Vojvodini. Većinu zgrada na sva četiri Limana, Novo naselje, SPC Vojvodina, NIS upravnu zgradu, Podzemni prolaz u Novom Sadu , izgradilo je ovo preduzeće. Agonija je počela početkom devedesetih, a beznađe početkom minule decenije.