U Srbiji će ove godine prinos pšenice biti oko četiri tone po hektaru što je iznad višegodišnjeg proseka. Prinos u Srbiji će biti između 3,5 i četiri tone po hektaru, dok bi u Vojvodini trebalo da bude između 4,5 i pet tona. Poslednjih pet-šest godina prosek je bio 3,5 do 3,6 tona po hektaru, pa će biti malo veći natprosečni prinos. To će se dogoditi samo ako vremenske prilike u naredne dve nedelje do žetve budu optimalne, jer bi u protivnom pšenica mogla naglo sazreti što bi smanjilo prinos. Pšenica je u fazi nalivanja zrna i ne bi joj dobro pogodovale ekstremno visoke temperature od preko 35 stepeni. Ukoliko temperature budu ispod toga, sa hladnim noćima, može se očekivati i solidan prinos i solidan kvalitet pšenice.
U Srbiji će ove godine prinos pšenice biti oko četiri tone po hektaru što je iznad višegodišnjeg proseka, rekao je agenciji Beta upravnik odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Srbislav Denčić.
Prema njegovim rečima, prinos u Srbiji će biti između 3,5 i četiri tone po hektaru, dok bi u Vojvodini trebalo da bude između 4,5 i pet tona. Poslednjih pet-šest godina prosek je bio 3,5 do 3,6 tona po hektaru, pa će biti malo veći natprosečni prinos.
To će se dogoditi samo ako vremenske prilike u naredne dve nedelje do žetve budu optimalne, jer bi u protivnom pšenica mogla naglo sazreti što bi smanjilo prinos. Pšenica je u fazi nalivanja zrna i ne bi joj dobro pogodovale ekstremno visoke temperature od preko 35 stepeni. Ukoliko temperature budu ispod toga, sa hladnim noćima, može se očekivati i solidan prinos i solidan kvalitet pšenice.
Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je ocenio da su ove godine u Srbiji vrlo heterogeni usevi pšenice, jer ko je primenio dobre agrotehničke mere imaće dobre useve, dok će ratari koji nisu na vreme koristili veštačka đubriva imati loš prinos.