Poljoprivreda - Srbija

Duboko oranje zbog skupe hrane

Da li će ovog proleća biti manje njiva u parlogu i da li će skupa hrana motivisati zemljoradnike da više poseju i da više novca ulože u setvu? To će se, verovatno, znati polovinom maja kada se podvuče crta ispod učinka prolećne setve na više od dva miliona hektara.

I ovog proleća zemljoradnike čeka standardni posao. Da kukuruz poseju na najviše 1,4 miliona hektara, šećernu repu na 60.000–70.000 hektara, soju na oko 150.000 hektara, toliko i suncokreta, krompir na oko 100.000 hektara, koliko i sveg ostalog povrća.

Sekretar udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kaže da je, uprkos visokim cenama, motivacija za setvu sporna i da umnogome zavisi od politike prerađivača prema zemljoradnicima.

– Proizvođači kukuruza su imali zaradu i to zato što su u slučaju ove žitarice oni gospodari svoje robe. Zato će se i povećati broj hektara pod kukuruzom. Proizvođači pšenice nisu imali tu sreću i većinom su je prodali posle žetve po 15 dinara po kilogramu tako da su vajdu imali samo trgovci i izvoznici. Soja i suncokret će se zasejati prema očekivanjima, jer su fabrike ovu sirovinu isplatile još u žetvi, i to po cenama kakve su bile na svetskim berzama – kaže Bugarin.

Po njegovoj oceni, ovog proleća zemljoradnici nisu mnogo zainteresovani za setvu šećerne repe, jer šećerane nisu s njima podelile profit od rasta cene šećera i na domaćem i na stranom tržištu. Zato je setva slatkog korena manja za petinu ili oko 15.000 hektara.

Karakteristično za ovo proleće je da čak desetak odsto šećerne repe koja se seje neće biti „vezana” za šećerane, već se računa u onu „slobodnu”. To znači da ratari očekuju da će je prodati preko granice što je, uostalom, bio slučaj i ranijih godina. Lane je, na primer, u Hrvatsku izvezeno repe u vrednosti od čak 13,5 miliona dolara, a ove godine kupac slobodnog slatkog korena mogle bi da budu i šećerane u Mađarskoj.

Stručnjaci ne sumnjaju da će setva, merena brojem zasejanih hektara, uspeti, ali najviše rezervi ima u pogledu njenog kvaliteta. Repromaterijali su čak za trećinu skuplji nego prošle godine. Ipak, ukoliko se uzme u obzir odnos cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice na primer, i mineralnih đubriva, pariteti su sada bolji nego lane. Ovog proleća, na primer, za kilogram mineralnih đubriva treba dati 1,5 kilograma pšenice, a lane čak 2,5 do tri kilograma pšenice.

– Ratari nemaju novca da više ulože u kvalitet setve. Zato će biti sirotinjska. Manje biljaka i manje đubriva. Kakvi će biti rezultati više će zavisiti od vremenskih prilika u ovoj godini. Krediti banaka skupi su za ratare, a Ministarstvo poljoprivrede još nije donelo uredbe o finansiranju setve, pa ni onu o regresu dela kamate na kratkoročne kredite – kaže Bugarin

Državne subvencije su i inače skromne i dodatno dobija ih tek osamdesetak hiljada poljoprivrednih gazdinstava koja plaćaju PIO i zdravstvene doprinose, od ukupno 440.000 registrovanih gazdinstava.

Iako su cene poljoprivrednih proizvoda sada visoke, zemljoradnicima je, ipak, glavna briga da li će to da potraje. Stručnjaci, pak, kažu da će im se veća ulaganja isplatiti. Svetska predviđanja su da će hrana biti skupa i narednih godina i da se drastično pojeftinjenje ne očekuje. Već sada se može čuti da nova žetva hlebnog žita može da obori cene možda do desetak odsto. Prosečan rast cena hrane u prošloj godini na svetskom nivou bio je čak 35 odsto, što je nedavno i MMF ocenio kao veoma nepovoljno.

I druge okolnosti u svetu, poput zemljotresa, ratova i skupe nafte, već ukazuju da će hrana biti tražena više nego inače. Zbog skupe nafte deo proizvodnje žitarica i uljarica „preseliće” se u proizvodnju bioetanola i biodizela, a Japan, koji ima 134 miliona stanovnika, zbog radijacije postaće veći kupac hrane na svetskom tržištu.

U Srbiji, pokazuju neki podaci, čak 800.000 hektara je u parlogu ili samo ugareno, što je gotovo petina od 4,5 miliona hektara obradivih površina. Za nekorišćenje ovog resursa kazni nema, a vreme će pokazati da li je skupa hrana i potencijalna zarada bila motiv vlasnicima zemljišta da je obrade. Ili za taj poduhvat treba novca koji nemaju ni oni, a čini se ni država.