Duplo više novca za organsku proizvodnju u 2011.

Bez autora

Jan 03 2011

Ministarstvo poljoprivrede je u 2010. subvencionisalo proizvođače organske hrane sa ukupno deset miliona dinara, a planirano je da sredstva za subvencije u organskoj proizvodnji u ovoj godini budu duplo povećana. Uslovi i iznos subvencija po "stavkama" u 2011. godini biće tačno definisani uredbom, a subvencija za organsku proizvodnju, uopšteno gledano, prošle godine bilo je dvostruko veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Subvencije po hektaru za ratarsku proizvodnju iznosile su 25.000 dinara, za povrtarsku proizvodnju 35.000 dinara, a za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju 45.000 dinara. Davanja po grlu stoke bila su 15.000 dinara za krupnu stoku, 5.000 dinara za sitnu stoku, 500 dinara po komadu živine i 2.000 dinara po košnici za pčele. Ukupna površina pod organskom proizvodnjom u 2009. iznosila je 2.876 hektara, od čega je sertifikacija izvršena na 488 hektara, a površina od 2.388 hektara bila je u periodu konverzije.

Ministarstvo poljoprivrede je u 2010. subvencionisalo proizvođače organske hrane sa ukupno deset miliona dinara, a planirano je da sredstva za subvencije u organskoj proizvodnji u ovoj godini budu duplo povećana, izjavila je Tanjugu državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Mirjana Milošević.

Uslovi i iznos subvencija po "stavkama" u 2011. godini biće tačno definisani uredbom, kazala je ona, napominjući da su subvencije za organsku proizvodnju, uopšteno gledano, prošle godine bilo dvostruko veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Subvencije po hektaru za ratarsku proizvodnju iznosile su 25.000 dinara, za povrtarsku proizvodnju 35.000 dinara, a za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju 45.000 dinara, precizirala je Miloševićeva.

Davanja po grlu stoke bila su 15.000 dinara za krupnu stoku, 5.000 dinara za sitnu stoku, 500 dinara po komadu živine i 2.000 dinara po košnici za pčele, dodala je ona.

Ukupna površina pod organskom proizvodnjom u 2009. iznosila je 2.876 hektara, od čega je sertifikacija izvršena na 488 hektara, a površina od 2.388 hektara bila je u periodu konverzije, rekla je ona.

Najveće površine su pod voćem, pre svega malinom, koja se uglavnom izvozi i to ne samo na tržište Evropske unije (EU), nego i u Japan, SAD i druge zemlje, a postoje izvesne površine pod jabukom, šljivom i kupinom, ukazala je Miloševićeva.

Takođe je zastupljena i proizvodnja povrća (šargarepa, kupus, paradajz, paprika), kao i specifične vrste povrća kao što je dajkon, dodala je ona.