Eurošljivovica

Bez autora

Dec 20 2010

Zakon o rakiji trebalo bi da uvede red u promet alkoholnih pića. Ko želi da proizvodi rakiju za prodaju pod svojim brendom, mora da registruje firmu, ima odgovarajuću opremu i objekte, da državi plaća porez i zaposli tehnologa koji će voditi proizvodnju. Kome nije stalo do brenda, sklapa ugovor sa velikim proizvođačem koji obezbeđuje stručni nadzor. Treća mogućnost je udruživanje više proizvođača. Zaposleni stručnjak je garant da se rakija zaista pravi od voća. Na ovakav način će se obezbediti da na tržište ne dospeju rakije kao što je nekad bila Zozovača, obezbediće se da se zaštiti zdravlje građana, kao i da se kvalitet ovih rakija koje dolaze na tržište poveća. Više se neće ponoviti situacija iz nedavnih kontroli, kada je ustanovljeno da 40 odsto rakija koje su deklarisane kao voćne, nisu proizvedene od voća.

Prema Zakonu o rakiji, ko želi da proizvodi i prodaje rakiju mora da bude registrovan i da državi plaća porez. Za proizvodnju i prodaju rakije na crno zaprećene su kazne od 50.000 do 300.000 dinara. Proizvodnja za sopstvene potrebe nije kažnjiva.

Zakon o rakiji trebalo bi da uvede red u promet alkoholnih pića. Ko želi da proizvodi rakiju za prodaju pod svojim brendom, mora da registruje firmu, ima odgovarajuću opremu i objekte, da državi plaća porez i zaposli tehnologa koji će voditi proizvodnju.

Kome nije stalo do brenda, sklapa ugovor sa velikim proizvođačem koji obezbeđuje stručni nadzor. Treća mogućnost je udruživanje više proizvođača. Zaposleni stručnjak je garant da se rakija zaista pravi od voća.

"Na ovakav način mi mislimo da ćemo obezbediti da na tržište ne dospeju rakije kao što je nekad bila Zozovača, obezbedićemo da se zaštiti zdravlje građana, kao i da se kvalitet ovih rakija koje dolaze na tržište poveća", kaže Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

Pajkić smatra da se više neće ponoviti situacija iz nedavnih kontroli, kada je ustanovljeno da 40 odsto rakija koje su deklarisane kao voćne, nisu proizvedene od voća.

Dobra rakija ostavlja se za sebe i posebne prilike. Loša često završi na crnom tržištu. Preduzetnik iz Valjeva Nikola Vesić smatra da se u ovoj situaciji stvara novi problem - prodaja na crno.

"Naš seljak će pokušati da se izbori sa tim, pa dolazi u neravnopravan položaj, jer će svoju rakiju, koja je dobrog kvaliteta morati da prodaje na crnom tržištu, a ne može, kao do sad, da je prodaje firmama na dalju doradu i prodaju", navodi Vesić.

Na beogradskim pijacama, flaša domaće rakije se može naći bilo gde, čak između kupusa i luka. Litar "šljivovice" košta 400 dinara. Prodavci kažu da nemaju nameru da registruju prodaju.

"Kao što nećemo da kupimo prase iz gepeka, jer je opasno po zdravlje, tako ne bi trebalo da kupujemo rakiju iz raznih kanti, burića, jer je to isto opasno po zdravlje", kaže Branko Nešić iz Udruženja "Najjači ukusi Srbije".

"Ukoliko želimo da rakija bude srpski brend, ona, prosto, mora da ima određenu standardizaciju", ističe Nešić.

U Srbiji sada ima 258 registrovanih proizvođača rakije. Procenjuje se da se u zemlji godišnje proizvede oko 12 miliona litara žestokih alkoholnih pića.